Izvor: B92, 03.Jul.2012, 12:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiju očekuje privredni kolaps?

Beograd -- Mnogi ekonomisti upozoravaju da Srbiji preti opasnost da već u ovoj ili narednoj godini doživi privredni i finansijski kolaps.

Svaki dan odlaganja formiranja Vlade Srbije koštaće nas sve skuplje, a da je ekonomija u recesiji potvrđuju i izveštaji državne statistike.

Srpska ekonomija je u recesiji, a prema proceni stručnjaka Instituta ekonomskih nauka, zbog krize u evrozoni i naših unutrašnjih političkih trzavica, ona može potrajatati do kraja 2013. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << piše Politika.

Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, realni pad bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2012, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, iznosio je 1,3 odsto.

"Prvo tromesečje ove godine treći je uzastopni kvartal u kome bruto domaći proizvoid pada. Na osnovu toga, zvanične institucije, ali i mnogi ekonomisti, zaključuju da je Srbija ponovo u recesiji", podseća ekonomista dr Mlađen Kovačević

Nažalost, nije reč o recesiji koja je po definiciji kratkotrajna,već o veoma ozbiljnoj ekonomskoj krizi koja se produbljuje.

Stopa nezaposlenosti, koja predstavlja učešće nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika, u aprilu dostigla je 25,5 odsto, i to 25 odsto za muško i 26,1 odsto za žensko stanovništvo.

Prema podacima Jugoslava Mijatovića, stručnjaka za problem nezaposlenih, broj zaposlenih osoba se smanjuje. Po njegovom proračunu, stopa nezaposlenosti u Srbiji krajem aprila ove godine premašila je 30,6 odsto, što je najviša stopa među evropskim zemljama.

Stamenkovićeva računica kazuje da bi kurs evra do kraja godine mogao da dostigne 125 dinara, što bi doprinelo rastu inflacije od devet ili 10 odsto, pri čemu pad dolara smanjuje mogućnost otplata kredita denominovanih u evrima i moguć je bankrot nekih banaka.

Zabrinjava i podatak da je industrijska proizvodnja u maju ove godine manja za 3,1 odsto u odnosu na maj 2011, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 3,2 odsto.

Pad industrijske proizvodnje u ovoj godini beleži se od januara (za 2,7 odsto), a u februaru je bila niža čak za 12,8 odsto nego u istom mesecu prethodne godine.

U maju je pokrivenost uvoza izvozom bila 55,8 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 58,4 odsto. Promet robe u tekućim cenama bio manji za 2,3 odsto, a u stalnim cenama za tri odsto nego u aprilu ove godine.

Iako smo dočekali mandatara nove vlade, a njeni „sastavljači” obećavaju da će je građani dočekati za petnaestak dana, nije na odmet podsetiti na računicu Stojana Stamenkovića s početka juna.

Ovaj autor mesečnika „Makroekonoske analzize i trendovi” Ekonomskog instituta upozorio je da ako se na vladu bude čekalo 90 dana, što Ustav dozvoljava, do kraja godine ne bi bilo rasta bruto domaćeg proizvoda.

Udeo deficita robe i usluga u BDP-u dostigao bi 18,19 odsto, najviše posle 2008. godine. Devizne rezerve u 2012. smanjile bi se za više od tri milijarde evra, na šestomesečnu vrednost uvoza. Inače, devizne rezerve od početka godine su manje za oko 1,5 milijardi.

Da nam se ne bi dogodila neka varijanta grčkog scenarija, Stamenković je poručio političarima da što pre počnu sa primenom kratkoročnih mera za stabilizovanje državnih finansija, kao što su: povećanje poreza na profit preduzeća, pa i poreza na dodatu vrednost.

Na rashodnoj strani: zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, ili eventualo diferencirano smanjenje. A trebalo bi razmotriti i smanjenje plata u agencijama, odnosno svođenje njihovog nivoa na zarade u javnoj upravi.

Ukoliko se to ne dogodi i ne dođe do fiskalne konsolidacije, sledi scenario koji niko ne želi da se dogodi.

Nastavak na B92...