Izvor: B92, 01.Maj.2010, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji treba tehnološka revolucija
Beograd -- Nekvalifikovana radna snaga i nizak stepen tehnološke razvijenosti su najveći razlozi slabog srpskog izvoza.
Srbija ekstremno malo izvozi, a glavni aduti su zasnovani na nekvalifikovanom radu. Industrijski proizvodi čine 22 odsto ukupnog, a sektor razvijenijih tehnologija tek sedam-osam odsto industrijskog izvoza, te ne čudi veliki trgovački deficit, rekao je Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta međunarodne ekonomije.
Mada je Srbija, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bez mora i mogućnosti prodaje usluga, upućena da bude industrijska zemlja, ova grana danas proizvodi upola manje nego pre 20 godina. Poljoprivreda je dragocen oslonac, ali nikada ne može biti profitabilna koliko industrija.
Studija „Konkurentnost privrede Vojvodine" ukazuje na to da su i Vojvodina i Srbija prespavale, posebno u prethodnoj deceniji, tri tehnološke revolucije.
Srbija po izvozu daleko iza Slovenije, Mađaraske, Češke i Slovačke
Zaostatak pokazuje poređenje sa srednjoevropskim zemljama kojima smo bili uzor: izvoz Srbije dostiže 30 odsto BDP, dok je u Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj izvoz i 80 odsto bruto nacionalnog dohotka. Iz proste proizvodnje i izvoza, moglo bi se zaključiti da su u Srbiji građani tehnološki nepismeni.
Međutim, uočio je Gligorov, razlog iskrivljenoj slici jeste upravljanje ekonomijom koje je primoralo stručnjake da se bave neosnovnim zanimanjem ili da odlaze u inostranstvo i kući šalju deo zarade, glavni devizni priliv za delimično peglanje spoljnotrgovinskog deficita.
Gligorov u centar dosadašnje ekonomske politike stavlja podešavanje kursa dinara uvoznicima, koja, uprkos manipulacijama, nikada nije inflaciju smanjila ispod 10 odsto, dok je u EU iznosila 2,5 odsto, pa je naša privreda gubila kurentnost.
Možda je fiksan kurs neposredno po petooktobarskim promenama - kada su devizne rezerve bile 300, dok je štednja u bankama iznosila simboličnih 20 miliona dolara - bio nužan i obuzdao inflacija od 40 odsto. Kasnije se pristup morao temeljnije korigovati. Međutim, vlast se, iznuđena i čestim izborima, oslanjala na fiksni kurs, lakšim za namicanje budžeta, vraćanje dugova - firmama, građanima, investitorima... Ali, ovakva politika može trajati ograničeno.
Nedostupnost kapitala i kurs dinara problem
Blagoje Paunović, koautor studije "Konkuretntnost privrede Vojvodine", podseća da se godišnji rast od 5,2 odsto zasnivao na ulaganjima u trgovinu, nekretnine, bankarstvo, ino-nerazmenjive robe, čija vrednost zavisi samo od domaćeg tržišta. Nevolja je i nedostupnost kapitala srednjim i malim preduzećima.
Devizni priliv se mora osloniti na izvoz, čemu valja prilagoditi politiku kursa dinara. Prostor za fluktuacije mora biti širi, u dužem periodu dinar bi trebalo da gubi na vrednosti. Fiskalnu politiku valja osloniti na totalnu reformu javnog sektora, dok se likvidnost povećava jačanjem autoriteta izvršnog pravnog postupka, posebno u malim transakcijama, vrednim dve-tri hiljade evra, koje i čine kičmu života svake ekonomije.
