Izvor: Blic, 14.Dec.2010, 01:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiji treba sedam milijardi evra

BEOGRAD - Umesto oko dve milijarde evra direktnih stranih investicija, koliko su zvaničnici planirali, ove godine će iznos biti gotovo za polovinu manji. S velikom preciznošću je već sada, mada godina nije okončana, moguće konstatovati da će ukupna suma koja je ušla spolja biti svega 1,1 milijardu evra.

U narednoj godini Srbiji za razvoj i vraćanje dugova treba između šest i sedam milijardi evra, a realno je da će vrednost stranih direktnih investicija iznositi između >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tri i četiri milijarde evra.

U celoj jugoistočnoj Evropi, gde i mi spadamo, beleži se pad direktnih stranih investicija, koje su sa oko deset milijardi u 2008. pale na oko pet milijardi evra u 2009. godini. Naravno, taj pad nije zaustavljen ni u ovoj tekućoj godini, mada je u procentima bio manji. Kriza jeste uticala na značajno opadanje direktnog ulaganja kapitala, to je sasvim jasno i nesporno. Brzog povratka na nekadšnje sume odvajane za investiranje u trećim zemljama neće biti. Ipak, ako poredimo Srbiju sa sumom od 1,1 milijarde i Sloveniju u koju je 2010. stiglo 10,5 milijardi evra, jasno je da smo loše prošli.

- Cilj je da se godišnje privuče na donjoj granici suma od 2,5 milijardi evra stranih direktnih investicija(SDI). Ukoliko se, međutim, želi dinamičan rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od projektovanih šest odsto godišnje i vraćanje spoljnih dugova u skladu sa standardima međunarodnih finansijskih institucija, onda bi u narednom periodu trebalo obezbediti oko sedam milijardi evra stranog kapitala (u kreditima i direktnim investicijama) na godišnjem nivou - ističe dr Dejan Jovović, savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije(PKS).

Optimističke izjave političara o tome da će dogodine priliv spolja vredeti četiri milijarde evra, ekonomisti ocenjuju više kao politički marketing nego kao realnost. A koliko su takvi plasmani važni za zemlju, dobro ilustruje još jedan podatak: od 1995. do prošle godine ukupne SDI premašile su 19 milijardi evra, što je samo malo ispod 50 odsto našeg bruto društvenog proizvoda.

- U 2011. godinu ući ćemo sa dvocifrenom inflacijom, što će dovesti do negativne selekcije investitora, odnosno u Srbiju neće doći dugoročni investitori, već oni koji žele da love u mutnom - procenjuje profesor dr Ljubomir Madžar.

Šta je, dakle, realna suma koju možemo očekivati u predstojećih dvanaest meseci, uprkos svim ograničenjima kojih, osim inflacije, ima još. Investitori se žale i na pravnu nesigurnost, na administrativne procedure, koje su naporne i komplikovane.

- Za 2011. godinu, bez „Telekoma”, može se očekivati blagi rast i nivo od 1,4 milijarde evra. Na tu cifru se onda dodaje prodajna cena „Telekoma”. Ako se proda u najavljenom procentu za, recimo, dve milijarde, što je optimistička varijanta, onda bi se sa sumom od 1,4 milijarde sabrao iznos od 1,6 milijardi evra od „Telekoma”, pa bi SDI bile ukupno tri milijarde evra. Ukoliko „Fiat” nešto investira, a na osnovu sada dostupnih podataka to je malo izgledno, onda bi konačna suma bila veća - ovako glasi računica koju je za „Blic” napravio dr Miroslav Zdravković.

Oko još jednog detalja, istina važnog, postoji većinska saglasnost struke. Naime, ukoliko Srbija ne postigne dogovor s MMF-om u vezi sa budžetom za narednu godinu, to bi dovelo do povećanja procene rizika za priliv kapitala u našu zemlju, pa bismo onda bili u još većim problemima.

- Ako se ne povećaju dotok kapitala i priliv investicija i ne dođe do smanjenja deficita tekućeg plaćanja prema postkriznom modelu razvoja, Srbija će se posle izbora suočiti s ozbiljnom devalvacijom dinara i ozbiljnom inflacijom, a nakon toga bi usledila višegodišnja stagnacija, ako ne i pad privredne aktivnosti - zaključak je dr Stojana Stamenkovića.

Predviđanja Vlade o stranim direktnim investicijama nije bilo. Direktor SIEPE je nagovestio 4 milijarde evra, a ministar Mlađan Dinkić je rekao da se novac očekuje ne samo od privatizacije „Telekoma” i daljih ulaganja „Fiata” već i od drugih kompanija. On je potvrdio nastavak ulaganja stranih investitora iz Nemačke, Italije, Slovenije i Južne Koreje.

Prednosti Srbije za strane direktne investicije

- Ulazak u EU i STO

- Relativna makroekonomska stabilnost

- Ljudski resursi

- Restrukturiran i privatizovan bankarski sektor

- Geografski faktori

- Razvoj telekomunikacione infrastrukture

Slabosti Srbije za strane direktne investicije

- Neadekvatna privredna struktura

- Nedovoljno razvijena infrastruktura

- Loša likvidnost i profitabilnost

- Limitirana domaća potrošnja

- Korupcija, nedostatak institucija i procedura

- Administrativne barijere

- Odliv stručnih kadrova

- Problemi funkcionisanja pravne države

Šoškić: Ne tražite veće plate

Od projekcije inflacije za narednu godinu neće se odustati i ako ostali elementi budu u predviđenim okvirima, bez obzira na mesečna odstupanja, na kraju naredne godine inflacija će biti 4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto - poručio je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

Osim mera monetarne politike, uslov je i da ne bude drastičnog skoka vrednosti uvoznih energenata i da regulisane cene budu u granici dogovora s Vladom, kaže Šoškić i dodaje da neće biti apokaliptičnih scenarija i da će NBS koristiti sve raspoložive mere radi ostvarenja planirane infalacije. Prema projekciji NBS, inflacija u prvoj polovini 2011. godine "neće biti ispod deset, niti iznad 14,5 odsto”. Guverner je građanima poručio da ne pritiskaju poslodavce za veće zarade bez realnih izvora i da se vrlo pažljivo zadužuju, i to ako baš moraju. Bankama je sugerisao da klijentima otplatu kredita olakšaju, a osnovna poruka privredi jeste da spusti cene.

- Država treba da bude fiskalno odgovorna, štedljivija u javnim nabavkama, uz kapitalna ulaganja i okrenuta ka infrastrukturi - poručio je Šoškić.

Z. L.

Nastavak na Blic...

B92: "Đerdap 3" tek posle 2012. godine

SEEbiz.eu: Potrebno nam je 7 milijardi evra, međutim 2011. bez dugoročnih investitora