Izvor: Politika, 02.Maj.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji su potrebne reforme
Poslovna sigurnost je na relativno nezavidnom nivou, ali se već duže vreme zalažemo za strukturne reforme, koje bi pokrenule privredni i ekonomski rast
Investiciona klima u Srbijii dalje nije u rangu Nemačke, Britanije ili Švajcarske, ali to ne znači da u poslednjih deset godina nije bilo značajnog napretka. Kada pogledam kako je izgledalo tržište kada je „Holcim” došao u Srbiju 2002. godine i kako izgleda danas – napredak je očigledan. Prostor za unapređenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postoji i, pre svega, očekujemo da efikasnom intervencijom država ne postavlja oštre barijere o uslovima realizacije postojećih i novih investicija. Zato je neophodno da se država postavi na tržištu kao jedan od većih investitora sa infrastrukturnim projektima koji bi obezbedili neophodnu stabilnost čitavom tržištu, što je osnova za kasniji rast.
Ovo u intervjuu za „Politiku” kaže prvi čovek fabrike „Holcim” Gustavo Navaro.Ova firma je od 2002. godine uložila više od 100 miliona evra na srpsko tržište, i to uproizvodnju i tehnologiju, ali i na poboljšanje uslova i kvaliteta života svojih suseda.
Kako ocenjujete ovdašnje privredne prilike?
Činjenice da „Holcim” posluje u Srbiji već deset godina, govori o našoj stabilnoj poziciji na ovom tržištu. Međutim, to ne znači da je u Srbiji idealno poslovati. Slobodno mogu reći da trenutno u Srbiji vlada poslovna atmosfera u kojoj je sigurnost u poslovanju na relativno nezavidnom nivou. Uprkos tome, sa zadovoljstvom uvek započinjem dijalog, sa potencijalnim, stranim investitorima, ističući, da ukoliko dolaze u Srbiju neophodno je da gledaju dugoročno na sve poslovne prilike. Takođe, već duže vreme zalažemo se za strukturne reforme, koje bi pokrenule privredni i ekonomski rast.
Kako poslujete u krizi?
Uspeli smo da pravovremenom reakcijom u obe godine krize zadržimo očekivani nivo poslovanja, čak bolje i od matične kompanije u Švajcarskoj. Tome u prilog govori i činjenica da smo se tokom 2011. našli među 15 najprofitabilnijih kompanija u Srbiji. Nivo proizvodnje cementa, betona i agregata (peska i šljunka) u toku 2011. bio je sličan ostvarenoj u prethodnoj godini. Posle dvogodišnjeg pada došlo je do stabilizacije tržišta. Međutim, o rezultatima poslovanja u 2012. možemo konkretnije govoriti tek na jesen, nakon građevinske sezone koja tek sada počinje.
Koliko je građevinska industrija pogođena krizom?
Nedostatak krupnih investicija, kao i smanjena izgradnja u odnosu na pretkrizne godine, najznačajniji su pokazatelji uticaja krize na građevinsku industriju. U Srbiji, u odnosu na isti period prošle godine, zatvoreno je više od 2.500 građevinskih firmi, a broj zaposlenih u ovoj oblasti iznosi jedva preko 70.000. Samo tokom poslednje godine dana bez posla je ostalo oko 20.000 zaposlenih u građevinskom sektoru. Iako je Srbija važila za jedinu zemlju u regionu gde je građevinarstvo u stalnom rastu, u 2011, prema podacima Zavoda za statistiku, gradnja stanova opala je 54 odsto. Prema prognozama, do kraja 2012. godine, pojedinim velikim građevinskim firmama preti stečaj.
Da bi se srpsko građevinarstvo vratilo na put uspeha potrebno je u 2012. uložiti velike napore i od strane države i od strane proizvođača. Nove investicije su osnovni pokretač, jer ova industrijska grana može da nosi polovinu ekonomskog rasta Srbije. Tako bi bar trebalo da bude, jer investicije kreću upravo kroz građevinarstvo.
Da li i na koje prepreke nailazite u poslovanju?
Problemi koji otežavaju funkcionisanje građevinske, pa i svake druge industrije u Srbiji su, bez sumnje, nelikvidnost privrede i visoka stopa nezaposlenosti. Sa druge strane, nerealno je očekivati da će se ovaj problem sanirati sve dok je čitava privreda opterećena sporim birokratskim procedurama i visokim troškovima poslovanja. Otežavajuću okolnost u građevinarstvu predstavlja i siva ekonomija. Pretpostavke su da u Srbiji postoji oko 30 odsto neprijavljenih radnika na gradilištima širom zemlje. Značajan problem predstavljaju i narasli dugovi prema kooperantima, dobavljačima građevinskog materijala, sektoru usluga i drugim preduzećima koja su već ugašena. Naravno da i povećanje rudne rente na čak 350 odsto, na početku ove godine, direktno ugrožava građevinsku industriju, pogotovo zbog činjenice da primarni proizvođači kroz cenu svojih finalnih proizvoda ne mogu da neutrališu ovo poskupljenje. Ovo je bio razlog što su strani investitori, koji su uložili ozbiljna sredstva i ispunjavaju sve obaveze prema državi, veoma oštro reagovali na tu vest.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 03.05.2012.
