Izvor: B92, 17.Jan.2011, 10:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiji preti i nestašica pšenice?

Beograd -- Manje zasejanih površina i nizak prosečan prinos po hektaru, Srbiju bi mogli na leto da suoče sa deficitom pšenice.

Direktor udruženje "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da je još neizvesno da li će do toga i doći jer podaci o zasejanim površinama nisu sasvim pouzdani, a ne zna se ni tačno koliki će prinos biti.

"Ako prosečan prinos bude četiri tone po hektaru, imaćemo dovoljno pšenice za nas, ali nećemo imati značajnije količine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za izvoz, a ako bude ispod toga, postoji realna opasnost da nam određene količine pšenice nedostaju", naveo je Saković.

Komentarišući najavljeno uvođenje dažbine na izvoz pšenice radi zaštite domaćeg tržišta, Saković je rekao da "razmišljanje u tom pravcu treba svakako pohvaliti, ali bi o merama trebalo dobro razmisliti". "Izvozne takse svakako ne mogu i neće uticati na visinu domaće cene pšenice, jer je ona pre svega posledica visokih cena pšenice u svetu i rezultat usklađivanja naših sa cenama na evropskim berzama", rekao je Saković.

"Uz prinos koji bi prešao 4,5 tone, što se kod nas retko dešava u poslednje vreme, mogli bismo govoriti o tome da ćemo ostati na svetskom tržištu ili bar podimirivati potrebe zemalja u okruženju sa pšenicom", kazao je on.

Prosečan hektarski prinos pšenice u Srbiji u "poslednjih 20 godina je padao, umesto da raste" i trenutno iznosi 3,7 tona, dodao je Saković.

Sve dok prosečan prinos ne pređe četiri tone, potrebno je da pšenicom bude zasejano najmanje 550.000 hektara, rekao je on, podsećajući da je u našoj zemlji jesenas u svakom slučaju zasejano malo pšenice.

"Veoma je teško govoriti o tačnim setvenim površinama, jer je princip prikupljanja podataka kod nas 'malo zastareo', a prema podacima iz različitih izvora, setva je obavljena na površini izmedju 450.000 i 500.000 hektara", rekao je Saković, uz opasku da "šta je tačno - nećemo znati skoro sve do same žetve".

"Imajući u vidu da smo, prema zvaničnim statističkim podacima, zasejali 480.000 hektara pšenice, i da ćemo u novu ekonomsku godinu, posle nove žetve ući bez ili sa veoma malim zalihama, svakako treba računati na to da će pšenica biti veoma tražena roba na ovom tržištu", zaključio je Saković.

Trenutno ima žita i za izvoz

U Srbiji ima oko 800.000 tona pšenice, što je sasvim dovoljno do nove žetve, jer ukupna mesečna domaća potrošnja te žitarice iznosi oko 110.000 tona, kaže Saković.

"Do nove žetve treba nam ukupno 660.000 tona hlebnog žita, iz čega se vidi da bi čak još neke količine pšenice mogle 'izaći' iz zemlje, a da bilans i dalje ne bude narušen", navodi on.

Za prvih šest meseci ekonomske godine za pšenicu iz Srbije je izvezeno ukupno nešto manje od 400.000 tona u zrnu, ukazao je Saković, precizirajući da je od 1. jula do kraja decembra izvezeno 282.000 tona pšenice, oko 73.000 tona brašna i određena količina testenina i biskvita.

Kada je okončana žetva, u našoj zemlji je, zajedno sa prelaznim zalihama, bilo ukupno više od 2,1 miliona tona pšenice, a za kompletnu domaću potrošnju neophodno je 1,6 miliona tona hlebnog žita, podsetio je Saković, napominjući da je ta razlika od oko 500.000 tona pšenice bila raspoloživa za izvoz.

Nastavak na B92...