Izvor: Politika, 18.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji potrebna pomoć MMF-a
Postoji bojazan da će globalni investitori izbegavati rizičnija tržišta u razvoju i da će to ometati njihov rast, učiniti njihove banke ranjivijim i napraviti veći pritisak na vladine finansije
Srbiji i Hrvatskoj će da bi prevazišle posledice tekuće globalne finansijske krize možda biti potrebna, osim saveta, i finansijska pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ocenjuje agencija Rojters.
U analizi uticaja globalne finansijske krize na zemlje Balkana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << agencija navodi da je uticaj kreditne krize na region do sada bio ograničen.
Srednjoročno gledano, postoji, međutim, bojazan da će globalni investitori izbegavati rizičnija tržišta u razvoju i da će to ometati njihov rast, učiniti njihove banke ranjivijim i napraviti veći pritisak na vladine finansije, navodi se dalje u analizi.
Srbija je, kako se podseća u tekstu, prekinula veze sa MMF-om 2006.godine, jer su česti izbori podrivali napore da se ispune zahtevi Fonda za reformama.
Sada, premijer Mirko Cvetković želi da Srbija igra na sigurno i pokušava da isposluje dogovor, tvrdi Rojters.
„MMF će učestvovati u izradi nacrta srpskog budžeta za 2009. godinu i to je važno ne samo da bi se smanjila javna potrošnja, već i da bi se ostvarilo poverenje stranih kreditora, koji stalno prate naš finansijski sistem i naše veze sa MMF- om”, prenosi britanska agencija premijerove reči.
Rojters prenosi i mišljenje analitičara Vladimira Gligorova iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, koji je ocenio da bi „stendbaj” zajam pomogao Srbiji.
Uprkos znatnim rezervama čvrste valute, sve veći spoljni deficit mogao bi, prema oceni Gligorova, da izazove i promenu u kursu nacionalne valute i fiskalnoj politici.
Srbija ima deficit tekućih plaćanja koji iznosi 18,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i dug inostranstvu koji dostiže 60 procenata vrednosti BDP-a.
Hrvatski spoljni dug je na nivou od 90 odsto BDP-a, dok je deficit tekućih plaćanja osam procenata od vrednosti BDP-a, zbog čega je ta zemlja drugi kandidat za pomoć, navodi se u analizi.
„Ne izgleda mi da je Srbija ništa ranjivija od Rumunije ili Turske”, izjavio je Tim Eš iz Kraljevske banke Škotske. „Ali, možda će joj biti potrebno prilagođavanje kursa nacionalne valute i možda bi joj koristila podrška MMF-a u prevazilaženju platnobilansnih teškoća, ili kroz sklapanje stendbaj aranžmana”.
Tanjug
[objavljeno: 19/10/2008]
