Izvor: B92, 19.Avg.2009, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji neophodne strukturne reforme
Beograd -- Nastavak reformi dogovorenih sa MMF-om je kratkoročno gledano najbolji za Srbiju, dok su na dugi rok potrebne strukturne promene, kažu stručnjaci Svetske banke.
Penzioneri u Srbiji primaju veće penzije u odnosu na one koji su pod istim uslovima otišli u penziju u zemljama OECD.
Najvažnije reforme treba sprovesti u penzionom, zdravstvenom i školskom sistemu navodi se u izveštaju Svetske banke "Srbija: kako sa manje uraditi više", koji su eksperti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ove institucije, uz saradnju MMF, uradili na zahtev ministarke finansija Diane Dragutinović, prenose Večernje novosti.
"Sadašnji penzijski sistem u Srbiji jeste i ostaće finansijski neodrživ", kaže se u izveštaju.
"Delom zato što su penzije suviše visoke. Iznos penzije koju treba da dobije novi penzioner u Srbiji skoro je 60 odsto neto prosečna plata. U odnosu na zemlje OECD može se govoriti i o velikodušnosti penzijskog sistema u Srbiji. Pojedinci odlaze u penziju sa dosta manje godina plaćanja doprinosa nego što je uobičajenih 45 godina u zemljama OECD. Penzioneri u Srbiji tako primaju slične penzije sa manje godina rada i doprinosa, a primaju ih na duži period, jer ranije stiču pravo na odlazak u penziju", navode eksperti.
"Pored toga, Srbija ima niži procenat radno aktivne populacije, dok u ukupnom broju stanovnika oni preko 65 godina učestvuju sa 14,4 odsto. Zato postoji manje radnika koji izdržavaju veći broj penzionera nego u mnogim drugim zemljama", kažu u Svetskoj banci.
Kao smernice za reformu eksperti Svetske banke predlažu Srbiji dalje zadržavanje zamrznutih penzija, a nakon toga usklađivanje penzija samo sa stopom inflacije. "To bi smanjilo ukupne troškove za penzije sa 14 odsto BDP u 2010. godini na 12,6 odsto BDP u 2015. godini."
Preporuka Svetske banke je i da se smanje penzije onima koji se prevremeno penzionišu, ali i da treba ograničiti broj godina za prevremeni odlazak u penziju. Ušteda bi se obezbedila i ukoliko bi se dodatno povećala starosna granica odlaska u penziju za žene.
Dugoročno, Srbija mora da razmisli o tome da "penzijski sistem totalno preokrene”.
Treba smanjiti broj zaposlenih u nefunkcionalnim ustanovama
U srpskim domovima zdravlja radi dosta suvišnog osoblja.
Stručnjaci Svetkse banke kažu da je Srbija suočena sa povećanjem potrošnje u zdravstvu zbog starenja stanovništva, što uvećava fiskalni pritisak koji već postoji kao posledica svetske krize.
"Sporiji rast će biti praćen većom nezaposlenošću i siromaštvom, što će umanjiti prihod Fonda za zdravstveno osiguranje i uvećati broj ugroženih grupa koje se moraju dotirati iz budžeta", smatraju u Svetskoj banci.
Prema procenama eksperata Svetske banke, Fond za zdravstveno osiguranje treba da zatvori klinike primarne zaštite koje se nedovoljno koriste, a da smanji broj zaposlenih i u klinikama primarne zaštite u bolnicama.
"Treba da se napusti sadašnji model finansiranja i prebaci se na metod prema kojem se plaćanje vrši po pacijentu kod primarne zaštite i dijagnostički kod bolničke zaštite. Ovaj sistem finansiranja u Mađarskoj je smanjio potrošnju za akutnu negu za 14 odsto. Ako bi Srbija mogla da smanji ukupnu bolničku potrošnju u istoj meri, uštede bi bile 12 milijardi dinara", konstatuje se u analizi.
Trenutno, broj osoblja u zdravstvu, prema njihovom mišljenju, nije u skladu sa onim u državama EU. Preteran je broj lekara po domovima zdravlja. U Evropi u celini je, u proseku, zaposlen jedan lekar primarne zaštite na 3.500 stanovnika. U Srbiji je taj odnos 1 lekar na 782 stanovnika. U srpskim domovima zdravlja radi i oko 20 odsto više nemedicinskog osoblja, 6,4 odsto administrativnog i 16,5 odsto tehničkog.
Uprkos potrošnji, rezultati obrazovnog sistema u Srbiji su razočaravajući
Uštede u prosveti mogle bi da budu veće od 10 milijardi dinara.
Izveštaj Svetske banke navodi i da sistem obrazovanja mora biti reformisan, uglavnom zbog loše preraspodele novca koji se troši u ovoj oblasti.
Srbija, naime troši oko pet odsto BDP na obrazovanje, što je prema Svetskoj banci, nešto više od Bugarske i Rumunije, ali i pored toga "rezultati obrazovnog sistema Srbije su razočaravajući", konstatuje Svetska banka.
To je upravo rezultat činjenice da se novac troši na plate zaposlenih u obrazovanju, a ne na poboljšanje samog procesa obrazovanja.
Mogućnosti za značajne uštede postoje u smanjenju nastavnog osoblja, posebno u osnovnom obrazovanju. U odnosu na sadašnji nivo učenika, Srbija, prema Svetskoj banci, ima previše nastavnika. Usled toga, mnogi razredi su isuviše mali. Pri tom, zakoni ne predviđaju minimalnu, već samo maksimalnu veličinu odeljenja.
"Ukoliko se odredi da je minimalan broj učenika u jednom odeljenju 30 učenika, kalkulacija bi pokazala da u Srbiji postoji čak 11.000 više odeljenja u osnovnim školama nego što je to potrebno, ili oko 37 odsto ukupnog broja odeljenja u ovom trenutku. Njihovo zatvaranje bi donelo uštedu od oko 14,7 milijardi dinara ili oko 37 odsto tekućeg budžeta za osnovno obrazovanje" kažu u analizi Svetske banke.
