Izvor: S media, 07.Mar.2010, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji neophodan novi model razvoja
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije sada je gotovo za trećinu manji nego 1989. godine, zbog čega je potreban novi razvojni model, zasnovan na investicijama u sektore u javnom vlasništvu, kao što su infrastruktura i energetika, izjavio je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Djuričin.
Uoči "Kopaonik biznis foruma 2010", koji organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije, Djuričin je istakao da je sada preloman trenutak za promenu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << razvojnog modela jer je Srbija u "kombinovanoj krizi", pošto poslednjih 20 godina traje tranziciona kriza, a poslednje dve godine zemlja je zahvaćena i svetskom ekonomskom krizom.
Za razliku od drugih tranzicionih privreda koje su prevazišle nivo BDP-a iz 1989. godine, završile tranziciju i počele proces dostizanja razvijenih privreda, Srbija je u delikatnom stanju jer u recesiji mora da podigne nivo aktivnosti da bi održala socijalnu stabilnost i spoljnu likvidnost, objasnio je on.
Djuričin je naglasio da je to moguće uraditi investiranjem u odredjene sektore u javnom vlasništvu, pre svega Elektroprivredu Srbije, Telekom Srbiju, infrastrukturu, ali i odredjene delove poljoprivrede i prehrambene industrije.
Prema njegovim rečima, do pre dve godine za Srbiju je predstavljalo "hendikep" to što više od 40 odsto BDP-a dolazi iz javnog sektora, "a sada je to prednost zato što se u državnim rukama nalaze upravo one industrije na koje kriza ne deluje razorno kao što deluje u nekim drugim granama".
Treba imati u vidu da je Srbija visoko zadužena zemlja sa nekonkurentnom privredom i malim izvozom, tako da nije u stanju da izvozom održava spoljnu likvidnost, ukazao je Djuričin, navodeći da je prošle godine učešće izvoza u BDP-u bilo 19 odsto, dok zemlje ovog nivoa ekonomske razvijenosti imaju izvoz na nivou od 50 do 80 odsto BDP-a.
"Prema tome, mi izvozom ne možemo finansirati prethodne obaveze, da bismo ih servisirali mi se moramo ponovo zaduživati, i samim tim velike investicije u energetiku, infrastrukturu ne mogu biti na kreditnoj osnovi jer za to nemamo ni kreditni rejting, ni kapacitet za zaduživanje", precizirao je on.
"Medjutim, s obzirom na to da se radi o atraktivnom granama koje imaju tražnju mi mozemo da uvučemo u vlasništvo strateške partnere", naveo je Djuričin, ističući da udeo države u tim strateškim partnerstvima ne bi trebalo da bude manji od 50 odsto jer tako neće biti problema nadglasavanja.
On je naglasio da bi kapital uložen u te grane imao mulitiplikativni efekat i u "talasima" povećao nivo proizvodnih aktivnosti u drugim granama kao što su gradjevinarstvo, transport, preradjivačka industrija i mnogi drugi sektori.
Djuričin je napomenuo da bi se povećani nivo proizvodnje i prihoda pozitivno odrazio i na privatni sektor, tako da bi i on mogao da investira više, i bili bi rešeni mnogi sadašnji problemi, pre svega nesposobnost finansiranja socijalnog i zdravstvenog osiguranja.
Prema njegovim rečima, trebalo bi poći od toga da EPS vredi najmanje deset milijardi evra, da Telekom Srbija vredi najmanje dve milijarde evra, tako da bi uvodjenje strateških partnera u ta preduzeća, ako bi se išlo na dokapitalizaciju, u iznosu "pola-pola", donelo 12 milijardi evra novih investicija.
Djuričin je naveo da je ovakav predlog u skladu sa kretanjima u svetu tokom krize, gde strane direktne investicije na globalnom nivou opadaju, a rastu investicije u ekstraktivne sektore i energetiku, kao i prehrambenu industriju i poljoprivredu.
On je istakao da te grane imaju stabilan trend tražnje, blagi rast cena na globalnom nivou, a ne bismo imali troškove marketinga ili brendiranja za, recimo, izvoz struje koja je svuda univerzalni proizvod ili pojedine delove poljoprivredne proizvodnje.
