Izvor: B92, 26.Jul.2011, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji nedostaju IT stručnjaci
Beograd -- Kompanijama u Srbiji najviše nedostaju farmaceuti, IT stručnjaci i građevinski inženjeri, a traže se i anesteziolozi i ginekolozi.
Poznavaoci tržišta rada kažu da je ova radna snaga tražena jer fakulteti upisuju nedovoljan broj brucoša, ali i zato što diplomci ne žele da se usavršavaju.
Upoređujući podatke broja nezaposlenih i slobodnih poslova, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ističu da su najtraženiji IT stručnjaci, inženjeri građevinarstva, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << anesteziolozi, farmaceuti, ali i oftalmolozi, ginekolozi.
U NSZ podsećaju da u savremenom svetu poslovanja kompanije, osim diplome, traže da kandidati za posao imaju odgovarajuća znanja i radne veštine. Poslodavcima je bitno i da su budući radnici osposobljeni za praktičan rad.
Podaci Infostuda, sajta posvećenog zapošljavanju i upravljanju ljudskim potencijalima, potvrđuju nedostatak stručnjaka iz sektora farmacije, građevine, medicine i informacionih tehnologija, a Tatjana Vidaković, njihov PR, kaže da je očigledno da ima puno stručnjaka u okviru određenih oblasti, ali ne usko specijalizovanih. Na primer, ima mnogo lekara opšte prakse, ali malo lekara specijalista. Traže se stručnjaci koji osim formalnog obrazovanja, imaju završene dodatne kurseve, seminare, specijalizacije, što otvara pitanje potrebe za dodatnim učenjem i nakon diplomiranja. Takođe, evidentno je i da postoji neusklađenost između državne obrazovne politike (upisnih kvota) sa jedne strane i stvarnih potreba tržišta rada", podseća Vidaković.
Dragoljub Rajić iz Udruženja poslodavaca Srbije kaže da tržištu rada nedostaju ne samo kadrovi već i oni koji su tokom školovanja stekli određena praktična znanja.
"Definitivno postoji deficit IT stručnjaka, kao i stručnjaka u oblasti telekomunikacija. Tu je budućnost i to će nam svakako trebati, zatim stručnjaci za auto-industriju. Mi imamo zastarele koncepte i sa dolaskom Fijata i drugih kompanija svakako će nam trebati novi kadrovi. Stručnjaci u oblasti finansija nam takođe nedostaju. I lekari nam fale u određenim strukama, često se pominje da su to anesteziolozi, ali sve zavisi od mesta u Srbiji. Negde u unutrašnjosti ljudi neće da rade, pa zato imamo deficit, u nekim delovima zemlje nedostaju i lekari opšte prakse", navodi Rajić.
Manjak stručnjaka je, kako navode u Privrednoj komori Srbije, indirektna posledica problema domaće privrede u poslednjih dvadesetak godina. Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo i stambenu privredu PKS, kaže da dobrih građevinskih inženjera nema bez iskustva, a ono se stiče na velikim građevinskim projektima.
"U Srbiji se malo gradilo poslednjih dvadesetak godina i diplomirani inženjeri nisu imali gde da steknu iskustvo. Naši građevinski fakulteti su odlični, ali diplomci teško dolaze do pripravničkog staža, firme ne žele da ih pet-deset godina obučavaju, samo ih gurnu u posao, pa ko preživi - preživi. I mladi nemaju strpljenja da čekaju desetak godina da bi dobili veću platu, pa često menjaju zanimanje. Rešenje su kapitalni poslovi u inostranstvu, na tome sada dosta radimo jer traju duže i tako mladi kadrovi mogu da steknu iskustvo", kaže Rodić.
Boško Nikolić, profesor na Katedri za računarsku tehniku i informatiku Elektrotehničkog fakulteta, potvrđuje da nedostaju IT stručnjaci, a kao jedan od razloga navodi to što je reč o mladim zanimanjima. Obrazovanje stručnih kadrova u ovoj oblasti je počelo relativno skoro, a i dalje se upisuje onaj broj brucoša koji ne odgovara potrebama tržišta.
"Osim Elektrotehničkog fakulteta, gde se 60 studenata upiše na Odsek softverskog inženjerstva i oko 120 na Odsek za računarsku tehniku i informatiku, nema puno fakulteta koji školuju ovaj kadar - ETF, FON, Matematički, privatni univerzitet Singidunum, ali je to nedovoljno", navodi Nikolić, koji je i upravnik Računskog centra ETF-a.
Potražnja tržišta je veća jer su i strane firme i njihova predstavništva prisutni u Srbiji, poput Majkrosofta i Gugla. I to zbog znanja i cene rada naših kadrova, a i zbog tehničkih mogućnosti koje im omogućavaju da iz Srbije rade kao da su u inostranstvu, tako da je taj način rada veoma isplativ stranim firmama.
