Izvor: B92, 05.Jun.2011, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji ne treba njena pamet
Beograd -- Kao najbolji student stočarstva u generaciji beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, Valjevka Marijana Todorčević (31) nigde u Srbiji nije mogla da se zaposli.
Za razliku od otadžbine oberučke su je dočekali u Norveškoj gde je postala jedan od najmlađih doktora nauka i radi na čuvenom Univerzitetu prirodnih nauka Nofima.
Po završetku fakulteta u Beogradu konkurisala je za master studije u Norveškoj, koje je završila sa briljantnim uspehom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Danas, Marijana se bavi istraživanjem ishrane riba, prvenstveno lososa, koji se u Norveškoj sa posebnom pažnjom uzgajaju.
"Norveška je zemlja koja je sve podredila građanima, to je idealno mesto za život. Uprkos tome, često razmišljam o povratku u Srbiju. Međutim, uvek kad dođem na odmor uočim koliko je Srbija ekonomski oslabljena. Cene namirnica slične su kao u Norveškoj u kojoj su plate desetak puta veće. Srbija ne ulaže u nauku, promene u obrazovanju su spore. Srbija ne zna gde se po svetu nalaze njeni nekadašnji studenti, sada priznati stručnjaci, koji bi mnogo mogli da pomognu svojoj zemlji”, kaže Marijana.
"Nije bilo lako studirati u Norveškoj, jer nisam znala ni njihov jezik, ali ni engleski. Uporedo sa studijama marljivo sam učila engleski. Onda je došao decembarski ispitni rok. Položila sam sve ispite sa odličnom ocenom, što me je veoma ohrabrilo da nastavim školovanje. Entuzijazam i trud primetila je moja mentorka, koja je predložila da kod nje uradim doktorat. Lane sam doktorirala na temu "Razvoj i funkcija masnog tkiva kod lososa" ", kaže Marijana.
U istraživanjima Marijana nastoji da utvrdi kako metabolizmom može da se smanji procenat masti kod riba zbog zdravstvenih razloga, ali i smanjenja troškova proizvodnje. S obzirom na to da losos spada u najveći izvozni artikal Norveške, naučnici nastoje da ova vrsta ribe ima što manji procenat masnih naslaga.
"Oko Univerziteta Nofima, gde radim, nalaze se farme, fabrika stočne hrane, tako da studenti i naučnici mogu da prate kompletan proces proizvodnje. Nastavni program prilagođava se naučnim dostignućima, ima veoma mnogo praktičnog rada tokom studija”, kaže naša sagovornica.
"U Norveškoj je sve besprekorno uređeno. Studije se završavaju u roku, broj i težina ispita usklađeni su prema mogućnostima studenata. Kad završi fakultet, student uz znanje stekne i samopouzdanje da lakše traži posao. Nisam čula da se u Norveškoj iko zaposlio preko veze. Svi imaju jednake šanse na osnovu znanja i sposobnosti”, objašnjava Marijana.
Kaže da nijednog trenutka nije osećala problem što nije Norvežanka. Država, ističe, stoji iza svakog pojedinca, stranca ili Norvežanina.
Norveška štiti farmere
Nameravam da se bavim naukom, ali za to u Srbiji nema mogućnosti. Nema nikakvih projekata za mlade, a umesto u nauku ogroman novac ulaže se u politiku od koje, koliko vidimo, nema nikakve koristi. Neshvatljivo je da Srbija nema razvijenu poljoprivredu, a ima ogromne potencijale. Norveška, na primer, veoma štiti svoje farmere. Izuzetno cene i kupuju isključivo svoje proizvode, uvoze samo ono što moraju, kaže Marijana Todorčević.
