Izvor: Politika, 03.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji najveći deo
U budžet će se sliti 1,047.066 evra, ali neće loše proći ni ostali ortaci u tom velikom poslu
Kompanija "Mobi 63" Srbiji je donela zaradu od 1,180.666.000 evra. U toj sumi 30 miliona evra učestvuje kao prihod pomenutog operatera mobilne telefonije, što znači da je prodaja donela čist profit od 1,150.666.000 evra. Od toga 1,047.066.000 evra direktno ide u budžet, dok Grad Beograd na ime poreza na prenos apsolutnih prava dobija 3,6 miliona evra, odnosno 0,3 odsto od prodajne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cene. I Pošta, koja je državi otkupom kreditnih dugovanja "Mobtela" kod Rajfajzen i Hipo Alpe Adrija banke omogućila preuzimanje te kompanije, dobija sto miliona evra za povraćaj uloženih sredstava.
Kiparskom konzorcijumu "Holdenhrst holding" LTD, odnosno austrijskim suvlasnicima "Mobija", od prodajne cene pripada 357.900.000 evra, na ime 30 odsto akcionog kapitala. Konzorcijum "Rotšild", koji je kao privatizacioni savetnik učestvovao u pripremi aukcije, dobija 4,434.000 evra što je 0,293 odsto od prodajne cene.
Ekonomski analitičari smatraju da bi država svoj deo zarade trebalo da iskoristi za nove investicije. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Jurij Bajec zbog toga podržava stav ministra finansija Mlađana Dinkića da novac treba iskoristiti za investicije. Međutim, on pri tom ističe da bi trebalo razmotriti i mogućnost da se deo novca preusmeri za vraćanje dugova Međunarodnom monetarnom fondu, posebno dugova s visokim kamatama.
Bajec podseća i da je najveći deo sredstava od prodaje duvanske, cementne i pivarske industrije otišao u državnu potrošnju i uglavnom su pokrivani deficiti penzionog fonda.
Bivši ministar privrede i privatizacije Aleksandar Vlahović prodaju "Mobija" je ocenio kao uspešnu transakciju. Kako on smatra, dolazak svetskog giganta kakav je "Telenor" velika je stvar za našu zemlju i to će se svakako odraziti na smanjenje rizika ulaganja. Vlahović je zadovoljan i transparentnošću, jer su kriterijumi bili jasno definisani.
On se zalaže da država višak novca uloži u razvoj infrastrukture. Međutim, to ne bi trebalo da bude samo putna infrastruktura, već i druga polja, koja će omogućiti veće interesovanje i brži dolazak stranih investitora. On kao i Bajec naglašava da ovaj prihod ne bi smeo da ode u javnu potrošnju.
Međutim, stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da prodaja preduzeća "Mobi 63" sada nije toliko bila potrebna Srbiji, jer su devizne rezerve dovoljno velike. U svakom slučaju, on se slaže sa najavom ministra Dinkića da bi novac trebalo potrošiti za investicije.
Uprkos pozitivnim inostranim ocenama privatizacije pomenutog operatera mobilne telefonije, Kovačević ipak kaže da je preuranjeno reći da je prodaja "Mobija 63" najuspešnija privatizacija. Jer, pre toga je treba uporediti sa prodajom mobilnih operatera u okruženju. Prema njegovim rečima, prodajna cena od 1,5 milijardi evra nije dovoljno visoka – uzimajući u obzir da će novi vlasnik "Mobi 63" preuzeti sa kompletno opremljenom infrastrukturom, zaposlenima i klijentima.
Kovačević ukazuje i na moguće probleme – "suštinski se prodavao 'Mobtel', a fundirano novoosnovana firma koja je postala otkupom dugova 'Mobtela' prema državi". On podseća da je "Mobi 63" formiran pošto se Vlada Srbije sa austrijskim suvlasnicima dogovorila da zajedno otkupe 131,9 miliona evra potraživanja od "Mobtela". Kiparski konzorcijum, koji predvodi Martin Šlaf, otkupio je 30 odsto, odnosno 39,6 miliona evra, a Vlada Srbije 70 odsto – 92,4 miliona evra.
Kovačević smatra da bi deo od državnog prihoda trebalo nameniti zaposlenima i izdvojiti procenat kapitala u Privatizacioni registar, radi podele građanima.
M. Lakić
[objavljeno: 03.08.2006.]
