Izvor: B92, 04.Apr.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji na Kosovu "ostale" milijarde
Beograd -- Sudeći prema izjavama zvaničnika prošlonedeljna, druga po redu runda pregovora (u Briselu) Beograda i Prištine, donela je izvestan pomak.
Za početak, dogovoreno je da se po uzoru na model rešavanja problema sukcesije bivših jugoslovenskih republika, krene od razmene kopija matičnih knjiga i katastara.
Skroman korak napred napravljen je i u vezi sa nizom otvorenih pitanja koja prate snabdevanje električnom energijom kao i pružanjem usluga telekomunikacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Da je reč o veoma kompleksnim pitanjima koja će zahtevati „dosta razumevanja i strpljenja", kako je konstatovao šef srpske delegacije Borislav Stefanović, govori i podatak da je Srbija, u prethodne tri decenije, u razvoj Kosova i Metohije uložila oko 18 milijardi dolara.
Nezaposleno 90 odsto Srba
U izveštajima međunarodnih organizacija Kosovo je okarakterisano kao nerazvijeno područje sa bruto domaćim proizvodom od oko 1.200 evra po glavi stanovnika, sa visokom stopom siromaštva (oko 35 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva dok se procenat ekstremno siromašnih kreće oko deset odsto) kao i nedovoljno razvijenim industrijskim sektorom i lošim snabdevanjem električnom energijom. Konstatovano je, takođe, da 50 odsto radno sposobne populacije nije zaposleno (kod srpske populacije bez posla je čak 90 odsto).
Treba podsetiti da je posle 1966. godine za razvoj nedovoljno razvijenih područja, pre svega KiM, izdvajano 1,5 do dva odsto ukupnog društvenog proizvoda.
Dejan Jovović, savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, kaže da je samo u termoelektrane i distributivnu mrežu na KiM, koja je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije, preko nekadašnjeg Fonda za razvoj SFRJ, uloženo 5,5 milijardi dolara.
Procenjuje se da imovina EPS-a vredi oko tri milijarde evra, dok vrednost privatne imovine više od 30.000 srpskih porodica proteranih sa Kosova iznosi najmanje četiri milijarde dolara. Osim toga, više od 1.350 objekata koji se nalaze na tom području u vlasništvu su preduzeća iz centralne Srbije - PTT poseduje 130 objekata, u posedu ŽTP-a nalazi se 55 objekata, EPS ima 18, a Srbijašume 45 objekata.
"U vlasništvu države Srbije je i 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta; više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada; 145.000 metara kvadratnih poslovnih zgrada; 25.000 metara kvadratnih stambenog prostora; 4.000 kvadrata objekata posebne namene i 750.000 kvadrata građevinskih objekata", dodaje on.
Poseban problem predstavlja privatizacija preduzeća koja je obavljena pod pokroviteljstvom Kosovske poverilačke agencije (KPA). „Rasprodaja" je započela u maju 2003. godine kada je Unmik poverio KPA sudbinu više od 700 društvenih i svih javnih preduzeća (Gradske toplane; Energetska korporacija; Kosovske železnice; Aerodrom Priština; Pošta i telekomunikacije; Vodovod i navodnjavanje), sa oko 14.000 zaposlenih.
Uskraćeno pravo nad resursima
Jednostranim proglašenjem nezavisnosti KiM, državi Srbiji uskraćeno je pravo raspolaganja poljoprivrednim zemljištem kao i rudnim i mineralnim resursima kojima je to područje bogato. Procenjuje se da se na Kosovu i Metohiji nalazi više od 15 milijardi tona uglja, lignita pre svega, vrednog oko 400 milijardi evra, rezerve cinka i olova iznose oko 46 miliona tona, magnezita osam miliona, a boksita više od 1,6 miliona tona, a značajni su i izvori vode i ležišta geotermalne energije
Kroz nelegalnu privatizaciju prodato je više od 300 srpskih preduzeća u društvenom vlasništvu, a čak 90 odsto kupaca su Albanci. Da je reč o rasprodaji govori i podatak da je vrednost privatizovane imovine procenjena na više od 1,5 milijardi dolara, a da je prodajom ostvaren prihod od oko 300 miliona evra.
"Na Kosovu je primenjen model brze privatizacije, tzv. spin of metod (kružno zatvaranje) čime je zanemaren interes Republike Srbije kao vlasnika. To praktično znači da dugovi ostaju Srbiji, a imovina Kosovu, s obzirom na to da se od postojećeg društvenog preduzeća formira novo, dok dugovi i obaveze ostaju starom", ističe Jovović i podseća da su se predstavnici više od 200 srpskih preduzeća obratili Vrhovnom sudu Kosova bezuspešno tražeći zaštitu svojih vlasničkih prava.
Fond za razvoj Srbije ima vlasničke udele u oko 150 preduzeća na KiM čija vrednost premašuje 140 miliona evra, dok se potraživanja srpskih preduzeća van KiM prema preduzećima sa KiM kreću oko 190 miliona evra.
Srbija je, kao dužnik i garant, vraćala kosovske spoljne dugove, koji iznose oko 1,2 milijarde dolara, a nije ubirala sredstva od poreza na KiM. Svetska banka je u avgustu 2009. godine otpisala Srbiji oko 500 miliona dolara spoljnog duga Kosova.
Beograd-Priština: Strpljenje daje rezultate
Izvor: Deutsche Welle, 03.Apr.2011, 01:06
Druga runda dijaloga Beograda i Prištine donela je napredak po pitanju matičnih knjiga i katastra. Nađene su dodirne tačke i u oblasti električne energije, dok malo teže ide sa carinskim pečatima i telekomunikacijama.
