Izvor: Politika, 10.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji bosanski model
Pregovaranje o sporazumu sa BiH "razvlačeno" sedam godina zbog licitiranja metodologije revalorizacija neisplaćenih penzija, kao i načina određivanja osnovice za buduće isplate
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 9. marta – Državni sekretar u slovenačkom ministarstvu za rad Marko Štrovs tvrdi za "Politiku" da sporazum kojim bi se uredilo pitanje isplate penzija slovenačkim penzionerima u Srbiji može vrlo brzo biti skinut s dnevnog reda. Naročito >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ako se za sporazum sa Srbijom upotrebi ista matrica kao sa Bosnom. "Da ponovimo istu praktičnu vežbu", kaže Štrovs.
Zato je korisno upoznati elemente sporazuma Slovenija – BiH.
Oko 20.000 državljana BiH su većinu radnog veka proveli radeći za slovenačke firme.Iz diplomatskih izvora u Ljubljani saznajemo da je pregovaranje o sporazumu "razvlačeno" sedam godina zbog licitiranja metodologije retroaktivnih obračuna, odnosno revalorizacija neisplaćenih penzija, kao i načina određivanja aktuelne penzione osnovice za buduće isplate.
Utanačeno je da se sve to izračuna na osnovu najnovijih propisa u obe zemlje, a nejasno je šta se desilo s kamatama i zateznim kamatama, pošto je Slovenija godinama neovlašćeno raspolagala tim novcem.
Akontacije penzija, koje su ovi penzioneri u BiH dosad dobili, srazmerno će se obračunati i odbiti od retroaktivnih isplata, tako što će se radni staž u Sloveniji izračunati po sadašnjem zakonu, a ne prema onom iz 1991, koji je bio povoljniji. Vlada u Sarajevu je pristala na ovaj kompromis, iako je to rešenje lošije od onoga koje su svojim državljanima prethodno obezbedili Zagreb i Skoplje.
Slovenačko-bosanski sporazum uređuje novčane nadoknade, dečije dodatke, nadoknadu za porodiljsko odsustvo, obračun penzija unazad i njihovu isplatu ubuduće. Treba napomenuti da su svi ti ljudi, kao i njihove kolege iz Srbije, redovno uplaćivali doprinose slovenačkom penzionom fondu sve do raspada SFRJ, a da su proteklu deceniju i po preživeli zahvaljujući skromnim akontacijama penzija koje im je isplaćivala matična država. To znači da proteklih 15 godina nisu mogli da priušte deci školovanje kakvo su želeli, ili da reše stambeni problem, bilo šta planiraju. Jasno je kakav im je bio kvalitet života i kakvu žrtvu su podneli, i da za to nema nadoknade.
Taktiziranje službene Ljubljane razumljivo je sa slovenačke tačke gledišta, jer minimalna garantovana penzija u Sloveniji iznosi oko 520 evra, dok je najviša penziona osnova oko 2.000 evra. Obaška što slovenački penzioni fond, poput srodnih fondova u ostalim državama bivše SFRJ, kuburi zbog nedostatka sredstava za oko pola miliona penzionera u Sloveniji. Statistika otkriva da su 1984. tri zaposlena u Sloveniji izdržavala jednog penzionera, a da je danas taj odnos 1,59 zaposleni na jednog penzionera, što Fond dovodi na ivicu bankrota. Stoga su ovdašnji zaposleni prionuli različitim oblicima dodatnih osiguranja za starost.
Iscrpenosti slovenačkog penzionog fonda doprinelo je i zakonodavstvo koje štiti slovenačke državljane koji su penzije zaradili u nekoj od država SFRJ sa kojom Slovenija još nije potpisala socijalni sporazum. Njima (oko 290 lica) mesečno isplaćuje akontaciju penzije u visini od 500 evra. Uz to isplaćuje i dodatak na skromne penzije onih slovenačkih građana koji ih primaju iz Hrvatske ili Makedonije, jer visina njihovih penzija "nije u skladu sa slovenačkim propisima o socijalnoj sigurnosti". Ovaj dodatak (na penziju nižu od 300 evra) u visini od 200 evra mesečno dobija oko 1.770 penzionera. Jasno da je svaki novi izdatak, pa makar za zaslužene penzije penzionera iz Srbije – za Sloveniju nepoželjan.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 10.03.2007.]
