Izvor: Blic, Beta, 21.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Srbijagas“ traži poskupljenje
Srbija tokom gasne krize uvezla iz
Mađarske i Nemačke ukupno 53,4 miliona
kubnih metara gasa u ukupnoj
vrednostod 24 miliona evra
I pored toga što je „Srbijagas" predložio poskupljenje gasa od oko 18 odsto, u Vladi nema saglasnosti o tom predlogu. Kako „Blic" nezvanično saznaje, Ministarstvo energetike ne slaže se sa predloženim poskupljenjem. Na današnjoj sednici Vlade neće se razmatrati ovaj predlog jer će Agencija za energetiku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tek za četiri do pet dana Vladi dostaviti svoje mišljenje.
Stav Ministarstva energetike, prema nezvaničnim saznanjima „Blica", jeste da ne podrži ovo poskupljenje zato što bi u narednom periodu zbog pojeftinjenja nafte mogao da pojeftini i gas, kao i zato što bi to bio veliki udarac na budžet građana. Za sada je otvorena i mogućnost da „Srbijagas" uzme kratkoročne kredite koje će moći da isplati jer će gas na svetskom tržištu verovatno pojeftiniti.
Dušan Daković iz Agencije za energetiku kaže za „Blic" da je agencija dobila zahtev „Srbijagasa" za poskupljenje, ali da neće biti u mogućnosti da ga Vladi proslede za sutrašnju sednicu.
- Biće nam potrebno najmanje četiri do pet dana da razmotrimo da li je računica „Srbijagasa" dobra i opravdana. Zatim šaljemo svoje mišljenje Vladi, koja ipak daje konačnu odluku - objašnjava Daković.
Direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je da je „Srbijagas" uradio kalkulaciju po kojoj bi sadašnja cena gasa trebalo da bude veća za 18 odsto i Agenciji za energetiku predložio toliko poskupljenje. Prema njegovim rečima, odluku Vlade o traženom poskupljenju gasa očekuje za desetak dana.
Kako je Bajatović naveo, gubitak „Srbijagasa", ukoliko gas ne poskupi, iznosio bi između šest i sedam dinara po kubnom metru.
Pošto je ranije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio da se ne slaže sa podizanjem cene ovog energenta, očigledno je da u Vladi po ovom pitanju nema saglasnosti, mada su svi svesni toga da „Srbijagas" ima gubitke. Po svemu sudeći za sada se još razmatra kako bi ti gubici mogli da budu nadoknađeni.
Bajatović je kazao da u „Srbijagasu" smatraju da je poskupljenje gasa najbolje rešenje, dodajući da dve mogućnosti koje još postoje za obezbeđenje novca nisu realne. Jedna je da Vlada interventno obezbedi novac koji, kako je rekao, ne veruje da ima, a druga je zaduživanje kompanije koje bi „Srbijagas" dovelo u situaciju da ne može da servisira tekuću nabavku gasa.
On je rekao da je Srbija tokom gasne krize uvezla iz Mađarske i Nemačke ukupno 53,4 miliona kubnih metara gasa u ukupnoj vrednost od 24 miliona evra. Direktor „Srbijagasa" je najavio da će ovo preduzeće podneti tužbu za nadoknadu štete „protiv svih koje smatraju da su odgovorni" za izostanak snabdevanja gasom.
Bajatović je ranije isticao da je „Srbijagas" prinuđen da se u januaru zaduži za 92 miliona dolara i da na gubitke tog preduzeća utiču četiri stvari - gubici na osnovu kursnih razlika, nemogućnost naplate, odloženo plaćanje i uvoz interventnog gasa.
Pored „Srbijagasa" i domaća privreda je u protekle dve nedelje pretrpela velike gubitke, koji se za sada procenjuju na oko četiri milijarde dinara. Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca kaže da je u planu dogovor između privrednika i predstavnika Vlade, gde bi se razmatralo ovo pitanje.
- Pretpostavljam da je moguće naći neko sporazumno rešenje, ali ukoliko se ne nađe takvo rešenje, privrednici će verovatno tužiti „Srbijagas" jer mislim da ti gubici ne bi trebalo da se nadoknađuju iz budžetskih sredstava - objašnjava Atanacković.
I Savez samostalnih sindikata Srbije najoštrije je juče protestvovao zbog „drastičnog i neprimerenog" talasa poskupljenja i zatražio od Vlade Srbije da što hitnije preispita januarska povećanja cena i spreči najavljena nova poskupljenja.
Škundrić: Završena gasna kriza
Ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić izjavio je juče da je završena gasna kriza u Srbiji. On očekuje da će na sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu biti utvrđeni uslovi i dinamika završetka prve faze podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu predsedavao je predsednik Srbije Boris Tadić.
Direktor „Srbijagasa" rekao je da je za završetak radova u Banatskom dvoru potrebno oko 21,8 miliona evra, a pošto je gas koji treba utisnuti skup, Vlada će probati da iz rebalansa budžeta izdvoji sredstva da bi formirala državne rezerve u Banatskom dvoru, a za preostale količine obratiće se „Gaspromu" da uskladištimo gas na komercijalnoj osnovi. On je naglasio da će u to skladište najverovatnije biti utisnite količine dovoljne da Srbija mesec dana funkcioniše sa pet do šest miliona kubnih metara gasa dnevno.
Struja skuplja na proleće
Poslednjih dana se sve više pominje poskupljenje struje u Srbiji. Iako je zamenik generalnog direktora EPS Dragan Tomić najavio da bi struja mogla da poskupi početkom marta ili aprila, za 20 do 22 odsto, u EPS-u je „Blicu" juče rečeno da poskupljenje još nije razmatrano u ovom preduzeću.
- Takav zahtev treba najpre poslati Agenciji za energetiku, a mi to nismo učinili, tako da ni ne možemo da pričamo ni o kakvim procentima – kažu u EPS-u.
I prema navodima iz Ministarstva energetike, ne bi trebalo da bude poskupljenja struje pre proleća.
Ipak, sve više se govori o tome kako ovo preduzeće ima velike gubitke i kako cena struje kod nas nije ekonomska.
Naime, prosečna cena električne energije u Srbiji je 4,6 evrocenti za kilovat čas, za koju se kaže da je najniža u okruženju, što predstavlja glavni argumet pri svakom poskupljenju.
Zanimljivo je da je EPS nedavno raspisao i tender za strateško partnerstvo za izgradnju novih termoelektrana, što bi bile prve investicije ove vrste nakon 20 godina. Generalni direktor Elektroprivrede Srbije precizirao je da EPS očekuje da se na tender jave „četiri velike nemačke kompanije, ali i italijanske, ruske i češke, odnosno sedam - osam priznatih i poznatih elektroenergetskih kompanija iz Evrope, za svaku od oglašenih ponuda". Privlačenje strateških partnera je tako postalo još jedno opravdanje poskupljenju.
Stručnjaci već duže vreme tvrde da poskupljenje nema nikakvog smisla dok se ne izvrši ozbiljno restruktuiranje EPS i ne uvede konkurencija na tržištu.
Inače cena struje u okruženju jesu više nego kod nas, ali su uglavnom i njihove plate više. Prema podacima EPS-a, Slovaci struju plaćaju 11,49 evrocenti za kilovat čas, Mađari 11,44, u Rumuniji jedan kilovat čas košta 9,63 evrocenti, dok u Hrvatskoj iznosi 8,06 evrocenti.
B. S.
