Izvor: B92, 06.Feb.2012, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbijagas preuzima male konkurente
Beograd -- U Srbiji posluje tridesetak distributera prirodnog gasa, a od svih ljih, gas potrošačima najjeftinije prodaje ipak Srebijagas.
Toliko veliki broj onih koji gas dopremaju do domaćinstava, bez sumnje je razlog što se cena kubnog metra ovog energenta razlikuje i do nekoliko dinara.
Iako se može učiniti da to nije značajno, ta razlika u ceni jednog kubika, uz zimsku potrošnju, naraste i do više hiljada dinara.
Kada su cene u pitanju, nadležni najčešće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << barataju prosecima pa je tako i kod prirodnog gasa.
Dakle, kubni metar prirodnog gasa u Srbiji, bez poreza na dodatu vrednost, košta od oko 37 dinara pa do iznad 41. Uz obačun ostalih stavki, cena kubika je od oko 41 dinar pa i do iznad 45. I zato, zaista, niko ne plaća prosečnih 40 dinara, već više, pa neko za 100 kubnih metara plati oko 4.100 dinara, a neko oko 4.500. Razlika je oko 400 dinara, što je, recimo, kilogram mesa, ili deset vekni hleba.
Naime, prosečna cena kubnog metra gasa je oko 40 dinara, ali to, naravno, ne znači da svi plaćaju toliko, nego da neki potrošači plaćaju manje, a neki više od toga.
Treba reći i to da tih prosečnih 40 dinara zapravo nije cena koju potrošači plaćaju jer se ona uvećava pošto se na to dodaje još nekoliko stavki, pre svega porez na dodatu vrednost.
Kada se sve stavke uračunaju, onda se prosečnih 40 dinara poveća, a udar na novčanik je različit, u zavisnosti od toga koji distributer doprema gas. Pri tome, svi potrošači u Srbiji koriste isti energent.
Najpovoljniju cenu, uz Jugorosgas, kod kojeg kubik košta 36,8 dinara, ima Srbijagas, gde je kubik dinar skuplji – 37,8 dinara, naravno, bez PDV-a.
To potrošačima kojima je distributer Srbijagas obezbeđuje najnižu cenu kubika, a time i najmanji trošak za grejanje.
Ovo, samo po sebi, otvara pitanje opravdanosti postojanja toliko velikog broja distributera jer je očito da mnogi, zbog različitih razloga – loše ili dotrajale mreže, malog broja potrošača... obračunavaju višu cenu kubika.
To breme, naravno, pada na potrošače, koji, i to treba reći, aposlutno ne mogu uticati na cenu prirodnog gasa, ali ni na to ko će im ga distribuirati.
Ipak, sve je više potrošača kojima je distributer Srbijagas – u poslednjih nekoliko godina njihov broj povećan je nekoliko procenata i sada ih je oko 75.000, od kojih je polovina u Vojvodini.
Osim što Srbijagas gradi nove mreže, veliki deo potrošača kojima distribuira gas to preduzeće steklo je preuzimanjem mreža od dotadašnjih distributera, najčešće zbog dugovanja tih preduzeća Srbijagasu.
Monopol
Ukrupnjavanje distributivne mreže je svakako pozitivan proces, budući da su, s obzirom na cene, zbog njega potrošači na dobitku. Naravno, uvek ostaje bojazan da se ne ode u drugu krajnost i da se eventualnim sticanjem monopola stanje preokrene.
To je najočitije u Vojvodini, gde je proteklih godina preuzeto nekoliko mreža (Žabalj, Kula...). Ta praksa, ističe generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, će se nastaviti, a to će se činiti u onim mestima gde je to opravdano i gde postoje mogućnosti.
Srbijagas distribuira gas potrošačima u 16 opština u Vojvodini i 26 opština u Srbiji. Potrošači ovog preduzeća su u Apatinu, Kikindi i velikom broju mesta u okolini ovog grada, a slično je i u Pančevu.
Iako nije distributer u Zrenjaninu, Srbijagas snabdeva potrošače u nekoliko mesta u blizini ovog mesta, a gas distribuira i potrošačima u Bačkom Gradištu, Crvenki, Čurugu, Gospođincima, Malim Pijacama, Nadalju, Šajkašu, Hajdukovu...
Ovo preduzeće ima potrošače i u Beogradu, Sopotu, Aranđelovcu, Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Lapovu, Kragujevcu, Čačku, Gornjem Milanovcu, Kraljevu, Kruševcu, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Velikoj Plani, Šapcu.
