Izvor: B92, 25.Jan.2011, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbijagas preuzima još jednu firmu
Beograd -- Čačanska uprava pregovara sa Srbijagasom o preuzimanju hemijske industrije Lateks i pokretanju proizvodnje. Srbijagas je za dve godine već preuzeo šest firmi.
Sinonimi za Srbijagas već neko vreme nisu samo "jedini uvoznik" i "najveći distributer" ovog energenta.
Ovo javno preduzeće je tokom poslednje dve godine na ime dugova preuzelo, i tako od stečaja spaslo, tri preduzeća, a kupovinom akcija postalo je vlasnik i suvlasnik još triju firmi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Od prošle nedelje vode se razgovori o tome može li Srbijagas da preuzme i pokrene proizvodnju i u čačanskoj hemijskoj industriji Lateks, koja je bankrotirala.
Srbijagas smišljeno uvlači u dugove?
Stručna javnost nije jedinstvena u stavu o ovakvom širenju delokruga Srbijagasa. "Verujem da je u tim slučajevima dominantan partijski interes", kaže ekonomista Milan Kovačević i dodaje da "može da se dogodi da Srbijagas smišljeno nekoj firmi toleriše neplaćanje i dozvoljava da se dugovi gomilaju, kako bi je na kraju preuzeo. Ovako imaju na raspolaganju mnogo više upravnih odbora u koje mogu da smeštaju svoje ljude".
Srbijagas je do sada postao vlasnik Srpske fabrike stakla Paraćin, pančevačke Azotare, trećine Informatike, Agroživa, Metanolsko-sirćetnog kompleksa i dela osiguravajuće firme Kosig.
Spisak prisvojenih firmi ne bi morao da se zaustavi na čačanskoj fabrici, pošto bi Srbijagas zbog velikih neizmirenih dugova mogao da preuzme čak 175 preduzeća u Srbiji.
"Mi smo pola godine posle preuzimanja ušli u proizvodnju koja je pre toga godinu dana stajala", kaže Milan Ivović, predsednik Samostalnog sindikata u pančevačkoj Azotari.
On dodaje da je "preuzimanje bilo najkvalitetniji način da Srbijagas naplati svoja potraživanja na ime potrošnje gasa. Stečaj i rasprodaja ne bi bili dobri ni za njih ni za nas, jer smo mi među najvećim potrošačima gasa u Srbiji".
"Država, međutim, mora da se izjasni o vlasničkim odnosima, jer Srbijagas u njeno ime rukovodi Azotarom. Nama je sudbina da neko investira u prerađivačke kapacitete i da nam Amonijak radio 320 dana godišnje. Jedina šansa je pronalaženje strateškog partnera i ulazak svežeg kapitala", kaže Ivović.
