Izvor: Studio B, 23.Apr.2013, 18:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbijagas" duguje oko milijardu evra
Vlada Srbije bi u toku ove ili naredne nedelje trebalo da usvoji plan za restrukturiranje i reorganizaciju "Srbijagasa", koji će smanjiti troškove tog preduzeća između 30 i 32 odsto, najavila minstarka energetike Zorana Mihajlović.
Taj plan predviđa izdvajanje iz tog javnog preduzeća distribucije i trgovine, transprota i skladištenja u dva posebna preduzeća. Cilj restrukturiranja je da se spreči finansijski slom "Srbijagasa" i dalje zaduživanje države i da se obezbedi >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << kvalitetniji gas i održive cene, koje bi mogle u narednom periodu da budu i smanjene, kao i bolja isporuka gasa, rekla je Mihajlovićeva i dodala da neće biti otpuštanja radnika, već će se ići ka podizanju zaposlenosti i rastu primanja.
Ona je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekla da Ministarstvo energetike ima pribavljena sva pozitivna mišljenja za usvajanje tog plana i da će u svakom slučaju biti usvojen u narednih desetak dana.
"Imamo preduzeće Srbijagas u ozbiljnim finansijskim i poslovnim gubicima, koje je iskazalo kapital 26 puta manji ove godine, u odnosu na prethopdnu godinu", istakla je MIhajlovićeva, dodajući da ukupna dugovanja JP "Srbijagas" iznose oko 1,1 milijardu evra.
"Srbijagas" je u 2012. imao iskazani neto gubitak od 35 milijardi dinara. Planom za restrukturiranje "Srbijagasa" predviđeno je da se u prvoj fazi sprovede finansijska i poslovna konsolidacija i rešavanje problema u kompaniji do 31. oktobra, a u drugoj fazi da se forimraju dva preduzeća sa 100 postotnim učešćem državnog kapitala - Transgas za transport i skladištenje i Srbijagas AD za distribuciju i trgovnu, do kraja godine.
Ministarka je rekla da bi do kraja 2014. godine trebalo da bude formirano energetsko preduzeće, koje će biti lider na Balkanu, u vidu holdinga, u koji bi ušli Transgas, Transnafta i Elektromreža Srbije. Mihajlovićeva je dodala da ne želi da taj plan za reorganizaciju "Srbijagasa" bude shvaćen "kao lična priča" između nje i generelnog direktora preduzeća Dušana Bajatovića, već da je to u interesu srpskog energetskog sistema.
Ona je kazala da ima direktnu komunikaciju sa Bajatovićem, koji nije prisustvovao konferenciji za novinare, kao što ima sa ostalim direktorima državnih preduzeća u nadležnosti Ministarstva energetike. Odgovarajući na pitanje novinara, Mihajlovićeva je istakla da realizacija projekta "Južni tok" neće biti ugorožena, jer plan treba da donese stabilnost "Srbijagasu", pa i tom projektu.
U strukturi dugovanja "Srbijagasa" neadekvatna cena gasa učestvuje 21,3 odsto - 225 miliona evra, neracionalno poslovanje preduzeća 21,9 odsto - 231 milion, a nenaplaćena potraživanja 56,8 odsto - 600 miliona evra. Plan je donet kako bi se onemogućilo dalje zaduživanje preduzeća i države, ali zbog ispunjavanja odredbi Zakona o energetici, formiranja samoodrživih i efikasnih preduzeća i stvaranja
uslova za dalju gasifikaciju zemlje, realizaciju "Južnog toka" i izgradnju novih skladišta prirodnog gasa.
Na pitanje novinara kako je "Srbijagas" došao u takvu poziciju i sada ima tolike dugove, ministarka je odgovorila da "ti koji nisu reagovali ne čine više vladu".
Što se tiče antikorupcijskog tima Ministarstva energetike, koje je bilo sprečeno da uđe "Srbijagas", uz obrazloženje da taj tim nema nikakav status ovlašćenih lica kakva su poreska, finansijska policija, razne inspekcije i da sve informacije koje su im potrebne mogu da dobiju u okviru Ministarstva energetike, Mihajlovićeva je rekla da će antikorupcijski tim obaviti svoj posao u "Srbijagasu" kao i u svim drugim preduzećima. Ona je izrazila očekivanje da će Bajatović podržati plan za restrukturiranje i reorganizaciju "Srbijagasa", koje bi moglo da stvara između 10 i 15 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Planovi za Srbijagas ne ugrožavaju Južni tok
Mihajlović je izjavila da restrukturiranje "Srbijagasa" ne može da ugrozi projekat Južni tok u Srbiji.
"Kategorično ću reći - ne, restrukturiranje može samo da doprinese da Južni tok i sve ono što zavisi i od Srbijagasa, a pre svega (budućeg) Transgasa, bude efikasnije i bolje", odgovorila je ministarka na pitanje novinara da li će restrukturiranje tog preduzeća biti ugrožena izgradnja gasovoda.
"Da li mislite da može bolje da funkcioniše preduzeće vezano u tako jednom velikom infrastrukturnom projektu koje ima gubitke, ili preduzeće koje će da ostvaruje profit. Da li može uopšte da se takvim projektom bavi preduzeće koje prosto vrtoglavo ide dole, ili preduzeće koje će da bude stabilno i omogući stabilnost u razgovoru sa svim partnerima koji nas čekaju nakon ovog restrukturiranja", naglasila je Mihajlović.
Na pitanje kako će Srbija finansirati gradnju Južnog toka kroz Srbiju, ona je kazala da se razmatraju ideje iz Rusije oko finansiranja tog projekta, koje će biti u najboljem interesu Srbije i njenih građana.
"Nije to pitanje samo Srbijagasa i ranije je to preduzeće imalo finansijskih teškoća pa smo nalazili način. Mislim da nije način da na uštrb građana bilo šta finansiramo, tako da ćemo, kao što smo našli novac za eksproprijaciju i neke stvari već opredelili u budžetu za 2013. godinu, sada naći način da se zaštiti gasna stabilnost i bezbednost države, a da sa druge strane imamo Južni tok", rekla je Mihajlović.
Predsednik Upravnog odbora "Srbijagasa" Bratislav Gašić je rekao da taj odbor podržava plan za to preduzeće, jer je nedopustivo da posluje sa toliko gubitaka.
"Poslednji put kada sam razgovora s Bajatovićem na sastanku Upravnog odbora videlo se da se Bajatović 99,9 odsto slagao sa svim što je ministarka ponudila i ostalo je da još par stvari dogovorimo u narednom periodu", dodao je Gašić.
Pomoćnik ministarke energetike Petar Stanojević kazao je da na današnji dan kapital "Srbijagasa" iznosi svega 12 miliona evra i da povećanjem cene gasa ne mogu da se nadoknađuju takvi gubici.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je da ta organizacija podržava plan za reorganizaciju "Srbijagasa", jer je u interesu potrošač On je kazao da ta organizacija traži jasnu cenu gasa i kvalitetan gas, kao i da mogu to da kontrolišu.
"Zašto Grčka, Mađarska, Ruminija i Hrvatska imaju nižu cenu gasa nego Srbija, iako oni imaju duže transportne linije ", zapitao je Papović.
