Izvor: B92, 27.Feb.2013, 17:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija za sada odoleva GMO

Beograd -- Afera sa aflatoksinom ponovo je otvorila priču o delovanju "GMO lobista", koji se zalažu za ulazak genetski modifikovane hrane i semena na domaće tržište.

Dobar deo naučne javnosti se tome protivi i upozorava na nesagledive posledice po zdravlje ljudi i ekološku sredinu, a ministar poljoprivrede Goran Knežević je izjavio da je afera sa aflatoksinom fabrikovana da bi se nanela šteta stočarima i uvezla GM hrana.

Svetsku i domaću javnost šokirali su nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << objavljeni rezultati francuskih istraživača prema kojima su pacovi, koji su hranjeni genetski modifikovanim kukuruzom, mnogo brže obolevali i imali velikih zdravstvenih problema.

Savetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran izjavio je da je uvek bilo pokušaja da se ilegalno unesu neke količine GM semena u Srbiju, pre svega soje, i to iz susednih zemalja - Rumunije i Mađarske.

"Država se obračunavala sa tim pokušajima, zaoravanjem ili uništavanjem tih useva... verovatno će uvek biti nekih pokušaja, ali se za sada uglavnom uspešno branimo", istakao je Prostran.

PKS se još od 2006. zalaže da se Srbija proglasi teritorijom bez GMO, podsetio je Prostran, dodajući da su se i neke zemlje, poput Austrije izborile za takav status u EU, pa "zašto ne bismo imali i mi sličan status".

Prema njegovim rečima, Srbija ne treba da žuri i " trči kao ždrebe pred rudu", i nikako ne treba da ide ispred onoga što radi EU.

"Mi još nismo članica EU, ni Svetske trgovinske organizacije (STO), prema tome, ne moramo da žurimo", ponovio je Prostran.

Profesor poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, na čiji je predlog Skupština grada Čačka prva u Srbiji usvojila deklaraciju protiv prometa i upotrebe genetski modifikovanih organizama, smatra da se negativne posledice korišćenja GMO mogu pojaviti za 75 do 100 godina.

Ševarlić, koji je pokretač inicijative za zabranu GMO u Srbiji, zagovara raspisivanje referenduma na kome bi građani odlučili da li treba dozvoliti ulazak takvih proizvoda na tržište Srbije.

Prema njegovim proračunima za milion i 200 hiljada hektara površina pod kukuruzom, a Srbija je 10. izvoznik kukuruza u svetu, mi bismo morali godišnje da dajemo 100 miliona evra samo za nabavku semena GM kukuruza.

Direktor Uprave za zaštitu bilja u Ministarstvu poljoprivrede Jan Boćanski izjavio je ranije Tanjugu da u toj upravi postoje pripremljene varijante za izmenu Zakona o GMO, ali da od Vlade Srbije još nije dobio zeleno svetlo da ih prosledi u dalju proceduru.

Pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović objašnjava da u STO postoje države koje na liberalniji ili restriktivnji način tretiraju GMO, ali da opšta zabrana prometa ne postoji ni u jednoj od 159 zemalja.

"Uzgajanje i proizvodnja uopšte ne dotiče STO, tako da mi i dalje možemo imati zabranu uzgoja i to uopšte nije predmet razgovora, ni sa EU, ni STO", izjavila je Todorović Tanjugu.

GMO nije budućnost Srbije, već proizvodnja organske hrane čija cena raste, rekla je predsednik odbora za zaštitu životne sredine u Skupštini Srbije Milica Vojić-Marković i istakla da o tome ne treba ni da razmišljamo.

Srbija je 2009. godine donela zakon o GMO koji je restriktivan i brani i proizvodnju i promet GMO u komercijalne svrhe u našoj zemlji, rekla je Vojić-Marković i istakla da taj zakon ne bi trebalo menjati, ni dozvoliti da se GMO nadje na srpskom tržištu, pre svega, jer su zdrava hrana i voda strateško pitanje za Srbiju

Pravni savetnik Zelenih Srbije Igor Pantelić naglasio je da će ta partija institirati na apsolutnom moratorijumu za GMO, jer ako bi Srbija dozvolila uvoz GMO, zbog nepošlovanja propisa i neregularnosti u praksi ne može da se garantuje da se ti proizvodi ne bi neregularno plasirali na tržište.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je vodila pregovore sa kompanijom Monstanto, najvećim proizvođačem GMO semena, o novom obliku finansiranja farmera u Srbiji, ali su ti pregovori prekinuti.

Direktor te međunarodne finansijske institucije za Srbiju Mateo Patrone kazao je Tanjugu da je cilj pregovora bio da se farmerima obezbedi novi oblik finansiranja, kako bi se olakšao njihov položaj, "ali su na kraju zaključili da nije moguće naći finansijski model koji bi zadovoljio obe strane, zbog čega smo odlučili da pregovore obustavimo, i tako će ostati u doglednoj budućnosti".

Nastavak na B92...