Izvor: B92, 14.Jan.2011, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija uvezla 25.000 tona jabuka
Beograd -- Za glavu bi se uhvatio srpski seljak kada bi znao da smo u toku 2010. godine uvezli više od 8.400 tona crnog luka i čak 25.000 tona jabuka.
Zemlja koja "pola Evrope može da hrani" u inostranstvu je nabavila i oko 5.000 tona pasulja, kao i više od 600 tona šargarepe, pokazuju podaci granične Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Uvezli smo nešto manje od 4.800 tona paprike, a na spisku zeleniša koji smo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u toku minule godine kupili van granica naše zemlje nalaze se kruške, krastavci, paradajz, beli luk, kupus, čak i šljive.
I premda su prva asocijacija svakog potrošača na uvozno voće južni plodovi, ovakvi podaci sa naših granica to demantuju, pa gotovo svakodnevno na trpezi imamo pravi internacionalni meni, a da to i ne znamo. U proleće pazarimo jagode iz Grčke. Oni koji u supermarketu posegnu za jabukom najverovatnije će pazariti bosanski ajdared, a u kaci kiselimo kupus iz Makedonije. Ni to nije sve. Ko bi da u vreme gripa podiže imunitet verovatno će to uraditi kineskim belim lukom, a u srpskom loncu sa rebarcima krčka se pasulj iz Kine ili Turske.
Godišnji izveštaj graničnih inspekcija pokazuje i da voće i povrće najviše uvozimo iz Španije, Češke, Austrije, Bosne i Hercegovine, Egipta, Grčke, Holandije, Italije, ali i Kine i Kirgizije.
Trgovci kažu da domaća proizvodnja često ne zadovoljava potražnju, pa zato prodaju uvozni zeleniš. Struktura ponude uvoznog voća i povrća, kažu, zavisi od godišnjeg doba.
"Voće i povrće iz uvoza nabavlja se u periodu kada te robe nema na domaćem tržištu. Tako da se period uvoza razlikuje od proizvoda do proizvoda. Citrusi i banane iz inostranstva dolaze u toku cele godine pošto na našem podneblju ne uspevaju”, kaže Vesna Žabić, predstavnica za medije Delta maksi grupe.
Stručnjaci kažu da takvi podaci nisu alarmantni i da poljoprivredne proizvode više izvozimo nego što uvozimo.
"Za 11 meseci 2010. godine izvezli smo voća i povrća u vrednosti od 479,3 miliona dolara, a uvezli za 218,5 miliona dolara. U odnosu na isti period lane izvoz smo povećali za oko 60 miliona dolara, ali i uvoz za oko četiri miliona”, objašnjava Milan Prostran, sekretar odbora za agrar Privredne komore Srbije.
Kako dodaje, uvoz voća i povrća posledica je sporazuma o slobodnoj trgovini sa međunarodnim organizacijama, ali i pojedinačnim državama, poput Turske.
"Tu su i veliki trgovinski lanci koji sada nude voće za koje ranije nismo ni znali i koji postavljaju stroge uslove za ulazak na svoje rafove. U strukturi uvoza oko 90 odsto je južno voće, tako da desetak procenata otpada na one vrste voća koje i mi proizvodimo”, navodi Prostran.
Šta smo uvozili
Kina – beli luk 154 tone
Turska – šargarepa 234 tone
Makedonija – šljive 65 tona
Španija – kruške 27 tona
Austrija – borovnice 67 tona
BiH – paradajz 90 tona
Egipat – pasulj 236 tona
Nemačka – mladi krompir 45 tona
Holandija – banana 1.135 tona
Grčka – kupus 148 tona
Međutim, drugačija je situacija sa povrćem, naročito sa pasuljem ili lukom. Njihova proizvodnja opada, ali i potrošnja. Nema više velikih potrošača, poput vojske i privrednih sistema koji su spremali obroke za radnike, pa je mnogima jednostavnije i jeftinije da ove vrste povrća uvezu nego da ih uzgajaju, ocenjuje Prostran.
To što nam zeleniš stiže sa svih meridijana, objašnjavaju u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede, ne znači da je sumnjivog kvaliteta.
"Fitosanitarni inspektori pregledaju sve pošiljke voća i povrća prilikom uvoza i tek na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja ova hrana može da dospe na tržište, tako da potrošači mogu da budu mirni. Na njihove trpeze stiže samo zdrava i bezbedna hrana iz uvoza”, tvrdi Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata.
On objašnjava i da inspektori svaku pošiljku pregledaju tako što najpre proveravaju međunarodno uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke, kao i sertifikat koji izdaje ovlašćena organizacija zemlje izvoznice kojom se garantuju poreklo i kvalitet.
"Zatim se obavi vizuelni pregled pošiljke i uzmu uzorci za ispitivanje. I tek kada se dobije laboratorijski izveštaj, ako roba ispunjava naše uslove, ona odlazi u promet”, istakao je Pajkić.
Ukoliko se utvrdi da u voću ili povrću ima viška štetnih materija od propisanog, zabranjuje se uvoz, dodaje on. Tako je u toku 2010. godine od pregledane 22.823 pošiljke na granicama, zabranjen uvoz 14.
"Reč je o 186 tona voća i povrća. Uvoz nije dozvoljen zbog nepotpune dokumentacije ili zbog toga što su pošiljke mogle da budu štetne po zdravlje potrošača. One su ili vraćene pošiljaocu ili uništene”, rekao je Pajkić.
