Izvor: BKTV News, 22.Feb.2018, 14:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija uspešno okončala trogodišnji stendbaj aranžman sa MMF-om
Trogodišnji stendbaj aranžman koji je Međunarodni monetarni fond odobrio Republici Srbiji 23. februara 2015, u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,2 milijarde evra), uspešno je okončan 22. februara 2018. godine.
Sprovođenjem dogovorenog ekonomskog programa ostvareni su ciljevi u pogledu postizanja makroekonomske ravnoteže, pre svega uspostavljanjem održivosti javnih finansija, unapređenjem otpornosti finansijskog sektora i jačanjem konkurentnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << i privrednog rasta.
Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači, bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Tokom trajanja stendbaj aranžmana, obavljeno je osam razmatranja rezultata u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa o kojima je Odbor izvršnih direktora MMF-a dao pozitivne ocene, a sredstva koja su bila na raspolaganju, nisu korišćena.
Ostvareni rezultati ekonomskog programa u velikoj meri prevazišli su očekivanja. Ekonomska aktivnost beležila je kontinuirani rast, a realni bruto domaći proizvod veći je u odnosu na period pre izbijanja svetske ekonomske krize, usled rasta investicija, izvoza i zaposlenosti. Sprovedena je odlučna fiskalna konsolidacija sa rezultatima značajno boljim od očekivanih, usled čvrste kontrole tekućih rashoda i dobre naplate prihoda.
Deficit opšte države je u roku od tri godine prerastao u suficit, čime je obezbeđena stabilna fiskalna pozicija i stvoren osnov za makroekonomsku stabilnost. Ostvaren je i značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, čime je ojačan potencijal rasta srpske privrede, uz otvaranje novih radnih mesta i smanjenje fiskalnih rizika. Saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom na ovom aranžmanu dovela je i do povećanja obima stranih direktnih investicija i poboljšanja kreditnog rejtinga zemlje.
Tokom trajanja aranžmana, Narodna banka Srbije vodila je opreznu relaksirajuću monetarnu politiku u režimu ciljanja inflacije, osluškujući pritom signale iz međunarodnog okruženja i sa domaćeg tržišta, čime je ključno doprinela ekonomskom oporavku zemlje.
Postignuta je niska i stabilna inflacija i stabilnost finansijskog sistema, obezbeđena je i relativna stabilnost deviznog kursa što je uticalo na značajan rast poverenja na domaćem tržištu. Smanjene su kamatne stope na dinarsko zaduživanje što je uticalo na rast kreditne aktivnosti i investicija.
Reforme finansijskog sektora povećale su otpornost banaka i dovele ih u mnogo bolju poziciju da podrže realni sektor. Mere za smanjenje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima, koje je Narodna banka Srbije sprovela u saradnji sa Vladom, dale su odlične rezultate, tako da je iznos problematičnih kredita više nego prepolovljen u odnosu na nivo iz 2015. godine.
Reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu su u toku, a Narodna banka Srbije počela je sa primenom Bazel III standarda bankarske supervizije čime je dodatno ojačana kontrolna funkcija centralne banke, u skladu sa standardima Evropskog sistema centralnih banaka.
.jpg)
