Izvor: B92, 06.Apr.2012, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u sred američkog sna
Beograd -- Iz kancelarije u SAD Ivan Stanojević svakodnevno skajp vezom upravlja fabrikom u zemunskom naselju Altina.
Na početku, pre sedam godina, beše to interkontinentalni biznis vođen partizanski, preko interneta. Veze su bile loše i tekle sporo, linkovi su se uspostavljali veoma teško i biznis je podsećao na gerilsku vezu grupe zaverenika...
"Halo Altina, ovde Atlanta", vikao je iz svoje američke kancelarije Ivan Stanojević, lociran u gradu „Si-En-Ena” >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i „Koka-kole”.
"Kako smo vremenom rasli i osvajali nove tehnologije, došli smo do faze u kojoj smo rešili da i domaćim firmama ponudimo deo svojih usluga. Iznenađenje je bilo veliko kada smo uvideli veličinu i snagu pojedinih firmi koje ni na koji način ne zaostaju za svojim američkim takmacima („Polimark”, „Imlek”, „Grand kafa”, „Mlekara Šabac”). Jedan od najvećih problema bila je velika neverica domaće privrede prema domaćim proizvođačima opreme. Rušenje ovog imidža je bio prvi zadatak koji smo poprilično prebrodili u dosadašnjem periodu", kaže on. Sada izvoz čini više od 70 odsto njegoveproizvodnje.
Na drugom kraju sveta, naćuljenih ušiju i razgoračenih očiju, instrukcije su primali Ivanovi menadžeri, stacionirani na obodu Zemuna, u naselju Altina, stvorenom devedesetih godina, kada su Krajišnici naseljavali periferiju periferije Zemuna.
Ivanova filozofija se nije promenila tokom poslednjih godina, pa je ovaj četrdesetjednogodišnjak vremenom postao pravi srpski poslovni hajtek gazda. Sedi u fotelji u Atlanti i vodi svakodnevno svoju fabriku „Stantek” preko skajpa, uspostavljajući direktni poslovni veb-video sa Zemunom.
I, ne bi bilo neko čudo da se Ivan bavi trange-frange biznisom i trgovinom, pa ugovara transporte i zarađuje na razlici u ceni, nego čovek – proizvodi i izvozi.
Fabrika je specijalizovana za projektovanje i proizvodnju linija i sistema za pakovanje u prehrambenoj, hemijskoj, farmaceutskoj industriji, kao i za integraciju mašinskih sistema i opštu automatizaciju proizvodnih procesa.
Poslovni hit im je mašina seckalica za luk (Onionslicer) koja tonu luka iseče za sat vremena. Prošle godine izvezeno je šest takvih mašina, od kojih je jedna otišla u Holandiju. Ako se, dakle, nađete u „Mekdonaldsu”, „Burger Kingu” ili nekom drugom restoranu brze hrane u Americi, znajte da su kolutovi luka ili paradajza isečeni na srpskim mašinama.
Zbog vremenske razlike, Atlanta i Zemun se preklapaju dnevno oko četiri sata, tako da Ivan, sa druge strane Atlantika i njegovi inženjeri sa ove strane Dunava, uživo, na skajpu, provedu između dva i tri časa dnevno.
"Internet veze su bile očajne i sa prevelikim oscilacijama, ali smo uspevali da razmenimo fajlove, da obavljamo žive inženjerske diskusije i plasiramo neka od najboljih inženjerskih rešenja koja smo ikada izumeli. Kontrola firme preko interneta je bila moguća samo zahvaljujući velikom entuzijazmu i veri u rukovodeći tim. Sa ovakvim pristupom sve je bilo moguće. Tada je osvojen dizajn mašine za sečenje povrća koja je ubrzo patentirana na teritoriji SAD i EU i postala pravi hit u industriji sveže sečenog povrća u Americi, pa je zavidan broj mašina proizveden i instaliran širom Amerike", priča Ivan.
Kupci su, vremenom, postajali sve zadovoljniji, pa je tražena proizvodnja mašina po sistemu ključ u ruke, tako da se proizvodnja seli u Srbiju. Tako je, zapravo, organizovana mala proizvodna radionica za proizvodnju mašina za sečenje povrća i procesiranje plastičnih pakovanja.
"Posla je bilo na pretek i mi smo se trudili da udovoljimo zahtevnim klijentima sa zapada. O problemima u organizaciji proizvodne firme ovog tipa možemo roman da napišemo,ali smo uspeli da dovedemo zapadni kvalitet rada, najnovije tehnologije u oblasti pakovanja i mašinskog dizajna u Srbiju", kaže „skajp fabrikant” koji, dugo obuzet poslovima za američko tržište, nije previše mario za srpsko. Držao se svojih zapadnih klijenata. Izvoz je činio 100 odsto prihoda kompanije.
Širenje u Americi, osvajanje Rusije
"Firma trenutno zapošljava 40 radnika, sa kompletnim proizvodnim procesom definisanim u okviru firme, mašinskim i elektrodizajnom, kao i rigoroznom kontrolom kvaliteta, zasnovanom na zapadnoj poslovnoj ideologiji. Dugo vremena smo pružali usluge mašinskog dizajna nekolicini dizajnerskih kuća u Atlanti. Vremenom smo sav inženjerijski potencijal usmerili jačanju našeg proizvodnog programa. Planiramo širenje američke prodajne mreže i jačanje na ovom tržištu, kao i izlazak na tržište Rusije, Bliskog Istoka i Afrike", ukazuje Ivan Stanojević.
Ali, kako je, zapravo, Ivan postao biznismen na internet pogon? Otišao je u Ameriku u avgustu 2000. godine, nakon bombardovanja Srbije, sa suprugom Majom, pošto je dobio zelenu kartu.
"Na nagovor prijatelja,koji su svoje magistarske i doktorske studije nastavili u Atlanti, na tehničkom univerzitetu Džordžija – supruga i ja odlučili smoda tu započnemo život. Odmah smo dobili posao, jer su naši stručnjaci bili cenjeni i ekonomija je cvetala. Svoj prvi posao sam našao u firmi „Nordson korporejšen”koja je svetski lider u „hot melt aplikatorima”, veoma rasprostranjenim u industriji pakovanja. Nakon par godina rada za ovu firmu dobio sam ponudu za rad u firmi „Maksvel čejs teknolodžis”koja je u tom periodu bila u razvoju i zapošljavala je mašinske dizajnere sa iskustvom u proizvodnji mašina za prehrambenu industriju. Nakon godinu dana rada, sticajem okolnosti, postajem šef projektnog biroa", kaže Ivan.
Ostvario je američki san, ali priznaje, sanjao je da tu negde smesti i Srbiju! Ništa od sjaja Amerike nije bilo jače od uspomena iz rodnog kraja, ostavljene familije i prijatelja"U isti mah, on je verovao u svoje prijatelje, beogradske inženjere. Sabrao je dva i dva, iskoristivši brzi rast kompanije „Maksvel čejsa”i budući dizajnerski kadar zaposlio u Srbiji. Razume se, preko interneta.
Tako se, zapravo, proizvodnja svih mašina za firmu „Maksvel čejs”preselila u Srbiju.
Fabrikant iz Atlante, zadnja pošta Altina, srušio je još jedan stereotip, pokazavši da srpska industrija može da svoje mašine proda čak i – Japancima. Do sada je 18 sistema za sečenje svežeg paradajza na kolutove, prodato Amerikancima i Britancima.
