Izvor: Politika, 24.Maj.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u recesiji i sledeće godine
U narednih godinu i po dana ne možemo očekivati rast privrednih aktivnosti, ocenjuje Hasan Hanić, dekan Bankarske akademije
Srbija će sve do kraja 2013. godine biti u recesiji. Ovu pesimističnu procenu izneo je juče Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije na predstavljanju najnovijeg broja biltena Makroekonomske analize i prognoze (MAP).
– To znači da u narednih godinu i po dana ne možemo očekivati rast privrednih aktivnosti. Razlozi za takvu procenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su i spoljašnji i unutrašnji. S jedne strane to je kriza javnog duga u evrozoni koja i dalje traje, samim tim i pad uvozne tražnje. Što za nas znači smanjenje izvoza. Situaciju dodatno komplikuju i politički faktori – kazao je Hanić.
Bruto domaći proizvod, odnosno sve ono što privreda stvara, u prvom tromesečju ove godine u poređenju sa poslednjim kvartalom prošle godine bio je u padu od 0,5 odsto, dodaje. Međutim, upoređivano sa istim periodom prošle godine pad ekonomske aktivnosti iznosi minus 1,5 odsto, ocenjuju autori biltena MAP.
Hanić smatra da je nezaposlenost u Srbiji veoma visoka i da po tom osnovu nećemo imati taj važan izvor privrednog rasta. Što će opet dovesti do toga da padne tražnja u maloprodajama. Posledično, to za uzrok ima slabljenje proizvodnje, što opet smanjuje opštu privrednu aktivnost, objasnio je Hanić to vrzino kolo u kome se srpska ekonomija nalazi.
Prema Hanićevoj oceni, dinar u poslednjih nekoliko meseci ubrzano slabi pa je od početka godine opao za više od 10 odsto. Tome jeste kumovala politička neizvesnost koju sa sobom nose izbori, ali su uzroci jačanja evra pre svega ekonomski.
– Kurs je odraz ponude i tražnje. Do deviza u Srbiji može da se dođe izvozom, odnosno prodajom robe u inostranstvu ili prilivom kapitala po osnovu stranih direktnih investicija. S obzirom na to da izvoz slabi, a da stranih ulaganja u ovoj godini nije bilo to povećava tražnju za devizama, pa dinar slabi uprkos značajnim intervencijama Narodne banke Srbije. Prema našoj računici u poslednjih 20 dana dnevno je na odbranu kursa trošeno po 27 miliona evra – ocenjuje Hanić.
On čak i iznosi procenu da se očekuje da će nacionalna valuta kliziti sve do nivoa od čak 120 dinara za jedan evro. To je, kaže Hanić, gornja granica do koje će se kretati kurs u ovoj godini.
Iako ocenjuje da međugodišnja inflacija od 2,7 odsto nikada nije bila niža u poslednje 32 godine, dodaje i to da se očekuje da će u drugoj polovini godine cene ipak rasti.
Prema proceni autora MAP-a javni, odnosno dug države, će do kraja godine dostići 50 odsto BDP-a. Po zakonu, on ne može da bude veći od 45 procenata. Spoljni dug, odnosno sve što duguju država, privreda i građani, biće na nivou od 75 odsto.
– Prema kriterijumima Svetske banke visoko zadužena je ona zemlja čiji ukupni dugovi prelaze 80 odsto BDP-a. To znači da Srbija nije u kategoriji visoko zaduženih zemalja, ali kada se ima u vidu sve ono što dospeva u narednom periodu onda ima razloga za zabrinutost – smatra Hanić.
Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, potpisao je pismo sa preporukama novom premijeru, ko god on bio. Na njegovom spisku nalazi se 11 hitnih mera. Predsedniku vlade on, u ime autora biltena MAP, sugeriše da nastavi sa evropskim integracijama, ali i da objavi rat ekonomskim neprijateljima kao što su nezaposlenost i siromaštvo. Sve mogućnosti novi premijer trebalo bi da usmeri na povećanje proizvodnje, ali i da stabilizuje javne finansije. Pod tim podrazumeva i smanjenje rashoda, ali i povećanje nekih prihoda kao što su akcize i porez na dodatu vrednost (PDV). Nova vlada mora da pruži podršku malim i srednjim preduzećima, koja neće biti samo deklarativna, nabrajao je Erić, ali i da zaustavi trend rasta javnog duga. Premijeru se savetuje da brže smenjuje neefikasne ministre i državne službenike da ukine monopol na savete, jer jedni iste eksperti su uvek konsultanti, a kriza traži različita rešenja. Trebalo bi i hitno reformisati penzioni sistem i restrukturirati javna preduzeća, ali i uneti više energije i optimizma.
A. Telesković
objavljeno: 25.05.2012.
