Izvor: Politika, 14.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija šampion poskupljenja
Samo je Letonija u Evropskoj uniji prošle godine zabeležila veći rast cena hrane od naše zemlje. – Cene usluga kod nas su niže od evropskog proseka, a cigarete su jeftinije čak za 70 odsto
Eksplozivan rast cena hrane u prošloj godini doveo je Srbiju na mesto evropskog rekordera u poskupljenjima. Prema poslednjim podacima Agencije za statistiku Evropske unije (Eurostat), jedina zemlja koja je u poslednje tri godine zabeležila veći rast cena hrane jeste Letonija. Samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su cene usluga kod nas niže od evropskog proseka, a gotovo da nema robne grupe u kojoj naša zemlja ne prednjači po poskupljenjima.
Ali, Srbija je raj za pušače. Ako se izuzme Makedonija, ovde su cigarete jeftinije za neverovatnih 70 procenata nego u Evropi.
– Jedan od razloga što smo lane bili u vrhu lestvice zemalja po rastu cena hrane sigurno je povećana tražnja, izazvana rastom zarada u Srbiji. Ali nema dileme da je veliki broj firmi iskoristio svoje tržišne pozicije. Uz izgovor o povećanju troškova, povećavale su cene svojih proizvoda i više nego što je realno. Tako su ostvarile enormne zarade – kaže Ivan Nikolić, saradnik biltena „Mesečne analize i trendovi” beogradskog Ekonomskog instituta.
U ovakvu sliku kretanja cena u Srbiji, dodaje naš sagovornik, uklapa se i činjenica da su mnoge firme utvrdile svoju monopolsku poziciju, uslovile proizvođače i time nanele štetu i privredi i potrošačima.
Po rastu cena hrane i bezalkoholnih pića od 13,4 odsto u 2007. u poređenju sa zemljama Evropske unije bili smo na trećem mestu, a ispred Srbije su Letonija i Slovačka, koja je samo u ovoj robnoj grupi zabeležila rast cena od 13,7 procenata. Srbija je po rastu cena voća i povrća od 28,5 odsto na prvom mestu, sledi Bugarska sa rastom od 16 procenata. Prednjačili smo i u poskupljenju mleka i mlečnih prerađevina od 18,3, a riba je poskupela 11,4 odsto. Rekorda je u prošloj godini bilo i u rastu cena još nekih prehrambenih artikala. Tako je jestivo ulje kod nas lane bilo skuplje od proseka Evropske unije za 6,5 odsto. Litar zejtina je u našoj zemlji bio skuplji nego u Francuskoj za dva odsto. Ulje je u Nemačkoj prošle godine bilo jeftinije za 10,5, a u Holandiji za čak 57,5 procenata.
– U poređenju sa prosekom naših zarada, u Srbiji je izuzetno skupa i odeća i obuća. Nivo cena ove robne grupe je lane bio samo 4,4 odsto niži od evropskog proseka. Zapanjuje i podatak da je Francuska i u ovoj grupi proizvoda jeftinija od naše zemlje – ističe Nikolić.
Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da je Hrvatska, ipak, najskuplja zemlja u regionu, sa najvišim cenama potrošne robe i usluga. Srbija je na drugom mestu. Kod nas je roba široke potrošnje jeftinija za oko 10 do 15 procenata, što važi uglavnom za hranu. Dok su cene usluga niže za 30 odsto nego u Hrvatskoj. Cene u našoj zemlji su 2007. bile približne onim u Rumuniji, dok je po jeftinoći šampion Makedonija.
Iako ne treba zanemariti razliku u uslovima privređivanja u Srbiji i razvijenim evropskim zemljama, analiza evropske Agencije za statistiku je opet ukazala na probleme našeg tržišta. Nejasna strategija države, ali i izostanak konkurencije sigurno su doveli do ovakvog rasta cena.
Ekonomista Jurij Bajec kaže da su potrošači u Srbiji u veoma lošoj poziciji, jer više od 40 odsto budžeta izdvajaju za hranu. Srbija je tradicionalno imala hranu i preživljavala sa sopstvenom proizvodnjom, mada se i te prilike menjaju.
– Ova analiza pokazuje da nedostaje jasna strategija države, da li će se u narednim godinama okrenuti prema primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, gde ima izvoznu šansu. Vidi se da nije dovoljno urađeno na jačanju konkurencije i u proizvodnji i u trgovini. Upravo zbog toga imamo kartelizovano i koncentrisano tržište na kome plaćamo skupu hranu i druge proizvode, jer neko kontroliše taj lanac – kaže Bajec.
Stručnjaci kažu da se rezultat konkurencije vidi u uslugama, da je ona prisutna i u nekim oblastima, poput mobilne telefonije koja je možda i najbolji primer kako su potrošači profitirali od jačanja konkurencije. Postavlja se pitanje zašto Beograd, ali i drugi veći gradovi u Srbiji još nisu otvorili vrata za velike trgovinske lance sa kojima bi kupci dobili ne samo veći izbor robe nego i šansu da kupovinu prilagode svojim mogućnostima.
J. Antelj
[objavljeno: 14/11/2008]
.jpg)
