Izvor: Politika, 25.Feb.2013, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija razgovara: Treba li da se menja Zakon o radu

Dušan Korunoski: Zakon o radu je pokušaj da se zadrži odnos zaposlenog i poslodavca od pre trideset godina, on gasi firme i radna mesta.– Duško Vuković: Nećemo pristati na promene koje će smanjiti preostala prava zaposlenih

Promenu Zakona o radu već nekoliko godina predlaže Savet stranih investitora, a zahtevu su se pridružila i gotovo sva udruženja poslodavaca. „Svet kapitala” tvrdi da je zakon koji reguliše prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca smetnja održivom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslovanju, većem investiranju i zapošljavanju. „Svet rada”, odnosno sindikati kao zastupnici zaposlenih, armije nezaposlenih i onih koji traže posao, tvrde da Zakon o radu nije smetnja većem zapošljavanju i neophodnom ekonomskom rastu.

Posle višegodišnjeg oklevanja bivših vlada, kabinet Ivice Dačića rešio je da menja i „sistemski” Zakon o radu, a rasprava o predlogu izmena i dopuna u Narodnoj skupštini trebalo bi da počne do kraja godine.

Da bi predlog stigao do poslanika, prethodno treba da se o njemu dogovore sva tri člana Socijalno-ekonomskog saveta: poslodavci, zaposleni i država. Ministarstvo rada je sročilo spisak traženih promena, a socijalni partneri su pristali da pregovaraju o predloženim izmenama.

Da li će dogovora biti i šta bi trebalo promeniti u Zakonu o radu – o tome su za naš list razgovarali Dušan Korunoski, generalni sekretar Unije poslodavaca, i Duško Vuković, potpredsednik Veća Saveza sindikata.

Politika: Zašto treba da se menja Zakon o radu? Unija poslodavaca predlaže najviše izmena, čak 44 člana Zakona!

Korunoski: Bilo bi više predloga izmena kad bismo bili nerealni. Tražimo samo ono što je realno. Zakon o radu je loš. On je pokušaj da se zadrži odnos zaposlenog i poslodavca od pre trideset godina, jer su ljudi navikli na takav odnos. Toga više nema. Zakon je ustupak nekim recidivima socijalizma „s humanim likom” i kao takav je neprimenljiv. Njegova primena gasi firme i radna mesta.

Vuković: Ako hoćemo da smanjujemo procedure i birokratiju, kako bismo poboljšali poslovno okruženje i povećali zaposlenost, za šta se svi zalažemo, možda bi Zakon u nekom delu trebalo menjati. Ali, naš stav je da se važeći zakon, kao i mnogi drugi koji uređuju privredni, ekonomski i socijalni ambijent, ne poštuje. Zato ga ne treba menjati. Ako ćemo ga promeniti da ga opet ne bismo poštovali, onda ga ne bi trebalo menjati. Samo promena Zakona o radu, bez izmena i nekih drugih propisa, neće poboljšati uslove poslovanja, niti će povećati zaposlenost, poboljšati standard, popuniti rupu u budžetu i učiniti srpsku privredu konkurentnijom.

Korunoski: Poslodavci se s tim slažu, ali to ne znači da, za početak, ne treba promeniti Zakon o radu. Smatramo da je celokupno radno zakonodavstvo usmereno protiv takozvane male privrede.

Politika: Šta vama najviše smeta? Šta bi ponajpre trebalo promeniti?

Korunoski: Generalno, smanjiti važeće procedure. Prvo, da Zakon omogući lako otpuštanje i lako zapošljavanje, kako bismo povećali privrednu snagu i zaposlenost. Ovaj zakon o radu je napravljen po meri državne birokratije i velikih javnih preduzeća. U procedurama važećeg radnog zakonodavstva snaći će se velika preduzeća. Mikropreduzeća čine 98,5 odsto privrede, s pet do deset zaposlenih, ne mogu da zapošljavaju doktore pravnih nauka kako bi se striktno poštovala procedure koje je izmislila birokratija da bi opravdala svoja radna mesta. Naši protivnici nisu sindikati, mi smo na istoj strani, već državna birokratija koja razmišlja samo do sledećih izbora. Mi gledamo na duži rok.

Vuković: U Srbiji je svet kapitala u prednosti u odnosu na svet rada. Oni imaju novac i moć. Mogu da utiču na poslanike, na ministra i vladu, da se predlažu i usvajaju zakoni po meri njihovog interesa. Za promenu Zakona o radu zalažu se oni čiji je cilj da sačuvaju i uvećaju akumulirani kapital za buduća pokolenja. Prethodni zakon o radu, veoma rigidan i restriktivan prema svetu rada, usvojen je 2001. godine. Važeći je izglasan 2005, kao pokušaj uspostavljanja ravnoteže između poslodavaca i radnika. Zamera mu se da je poslodavcima lakše da se razvedu (od sopstvene žene), nego da otpuste zaposlenog. Da je tako, ne bismo danas imali 500.000 manje zaposlenih nego 1999. godine. Sa Unijom poslodavaca možemo da se složimo oko zahteva da se na naknadu za topli obrok i regres ne plaćaju porezi i doprinosi.

Korunoski: Poslodavcima odgovara da isplaćuju veći topli obrok, jer se u tom slučaju odlazak na bolovanje ne isplati. Sramota je da država isplaćeni topli obrok oporezuje sa 65 odsto na ime poreza i doprinosa.

Vuković: Istini za volju, država je oporezovala topli obrok i regres kad su poslodavci počeli masovno da isplaćuju plate kao topli obrok i regres.

Politika: U nadležnom ministarstvu kažu da su sindikati i poslodavci pristali da pregovaraju o izmenama Zakona o radu, ali se ne usuđuju da prognoziraju da li će se usaglasiti. Drugo, neke analize su pokazale da je važeći zakon usaglašen s važećom regulativom u EU?

Korunoski: Ponavljam, ovaj zakon ubija mala preduzeća i preduzetnike. Velikim ne smeta.

Vuković: Neka udruženja poslodavaca se zalažu da ostane ograničenje prekovremenog rada na četiri sata dnevno, ali da se osam sati nedeljno zameni sa 60 sati mesečno. Pri tome se poziva na direktivu EU 2003/88, u kojoj piše da radna nedelja ne bi trebalo da traje duže od 48 sati, uključujući i prekovremene sate, kao što piše i u našem zakonu. Ako država teži evropskim standardima, ne može da prihvata predloge koji idu ka njihovom kršenju. Pored toga, naš stav je da država uvek treba da štiti slabijeg, u ovom slučaju su to sindikati. Poslednjih 20 godina išlo se naruku onima koji su brzo stekli kapital i monopol. Zato ćemo zahtevati zajedno sa Unijom poslodavaca da Zakon o radu suzbija rad na crno, sivu ekonomiju i socijalni damping.

Korunoski: U tome se slažemo.

Vuković: Nećemo pristati na promene koje će smanjiti preostala prava zaposlenih. Borićemo se. Nećemo pristati da se rad na određeno vreme produži s godinu dana na tri godine. Posle tri godine može da dobije otkaz bez otpremnine. Otpremnina mora da bude dovoljna da radnik preživi pet-šest meseci, dok ne nađe drugo zaposlenje.

Korunoski: Na čiji račun?

Vuković: Na račun onog poslodavca koji ga je otpustio.

Korunoski: Zašto?

Vuković: Zato što je poslodavac otpustio zaposlenog, a da radnik nije učinio nikakav prekršaj. Tako je u svim razvijenim evropskim zemljama. Slažemo se da poslodavac plati otpremninu samo za staž koji je otpušteni radnik kao tehnološki višak stekao kod njega.

Korunoski: Ali poslodavci i zaposleni izdvajaju naknadu za slučaj nezaposlenosti da se državni aparat brine o tim ljudima, a ne preduzeća.

Politika: Država će preuzeti i tu socijalnu funkciju samo pod uslovom ako joj poslodavci dodatno plate, a oni decenijama zahtevaju da država smanji zahvatanja.

Korunoski: Da se ne razbacuje novac, država bi i sada mogla da preuzme taj deo socijale.

Vuković: Radnici već jure poslodavce da im uplaćuju doprinose. Sindikat bi se složio da poslodavci isplaćuju bruto platu, pa da sami sebi uplaćuju socijalno, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Korunoski: Unija poslodavaca zastupa 93.000 registrovanih deoničarskih društava i oko 220.000 preduzetnika i kad nisu naši članovi. Kod njih je zaposleno 500.000 ljudi, među kojima su i vlasnici tih firmi kao poslodavci. Sindikati se pozivaju na rešenja u evropskom radnom zakonodavstvu. Ali, mi smo siromašno društvo, siromašnije nego pre dve decenije. Moramo da napravimo zakone koji će stvoriti nešto, uključujući i kapital, pa tek onda da ih usklađujemo s pravilima koja važe u društvima koja su bogatija od nas. Petina zaposlenih u Nemačkoj radi s takozvanim nepunim radnim vremenom. U Srbiji ne možete zaposliti radnika sa skraćenim radnim vremenom. Ne može da radi četiri sata, jer morate da mu platite poreze i doprinose za osam sati.

Vuković: Takva obaveza ne postoji u Zakonu u radu.

Korunoski: U Nemačkoj ženi odgovara da radi četiri sata i to je moguće. To je očuvalo radna mesta u Nemačkoj u vreme krize koja još traje.

Politika: Predlaže serad u paru, odnosno rad dva zaposlena na istom radnom mestu uz podelu radnog vremena.

Korunoski: Nama treba i mogućnost da se trudnica, ako hoće, vrati na posao i radi četiri sata pre isteka porodiljskog odsustva. Polovinu poreza i doprinosa za njen rad od četiri sata plaća poslodavac, a drugu polovinu država. Država je na dobitku zato što manje plaća, a poslodavcu odgovara jer ne mora da traži zamenu i da je obučava za posao.

Politika: Da li hoćete da kažete da ovakva osiromašena Srbija ne može da priušti radno zakonodavstvo kakvo ima Evropska unija?

Korunoski: Mnogo toga ne možemo da priuštimo što postoji u svetu. Ulaskom u Evropsku uniju ne postaje se odmah bogat i nećemo odmah rešiti sve naše probleme.

Vuković: Mi smo zreli da prihvatimo sve standarde EU, ne slažem se... U Holandiji nikome ne pada na pamet da od zaposlenog zahteva da radi sto sati mesečno, ako je dozvoljeno 32 sata.

Korunoski: To nije tražila Unija poslodavaca. Ali nije loše predvideti takvu mogućnost. Ima ljudi koji hoće da rade 60 sati prekovremeno mesečno. Nekada se ukaže potreba za prekovremenim radom. Dobije se velika narudžbina. Zloupotrebe treba sprečavati.

Politika: Za koje odredbe Zakona se može reći da će se sigurno promeniti?

Korunoski: Ništa nije sigurno. Pogotovo kad se promene traže u paketu. Bolje je menjati korak po korak. Recimo da poslodavac isplaćuje otpremninu radniku samo za vreme provedeno kod njega.

Vuković: To je prihvatljivo, pod uslovom da je otpremnina pravedna i da pokriva potrošačku korpu dok ne nađe drugo zaposlenje.

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 25.02.2013.

Nastavak na Politika...