Izvor: Politika, 10.Apr.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: Koja je realna cena hleba
Pralica: Obavezna cena trebalo bi da se odnosi na 40 ili 50 odsto belog hleba, a da se za ostatak slobodno formira. I tako bismo u supermarketu imali „savu” za 49, za 55 i za 65 dinara i potrošači bi mogli da biraju; Cvijanović: Za veliku zaradu služe peciva, a ne beli hleb. Nema nijedne firme koja na celokupnom asortimanu zarađuje ogroman profit, već negde i ciljno gubi da bi održala prihvatljivu ponudu. Zašto bi u pekarstvu bilo drugačije
Da li je odluka države da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << propiše cenu hleba na 54,22 dinara posledica jedino nestabilnosti tržišta, pada kupovne moći i nastojanja da se zaštite građani, kako to tvrde u Vladi, ili je to znak da je vreme da se stane na put kartelskom dogovaranju pekara oko cena, kako to ističu u organizacijama za zaštitu potrošača? Koliko je ispravna teza pekara da je cena hleba u Srbiji i dalje socijalna kategorija, koja je zapravo danas realna cena hleba i kako se ona formira, teme su o kojima smo razgovarali sa Zoranom Pralicom, predsednikom Unije pekara Srbije, i Dragom Cvijanovićem, direktorom Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Politika: Gospodine Cvijanoviću, kako ste izračunali da je realna cena belog hleba u Srbiji 50 dinara? Imate priliku da to objasnite i predsedniku Unije pekara iz koje su donedavno najavljivali da bi cena vekne mogla da bude čak 70 dinara.
Cvijanović: Računica do koje su došle kolege stručnjaci obuhvatila je cene svih inputa od brašna, vode i soli do aditiva, transporta i troškova proizvodnje. Uvažili smo sve parametre, ambalažu, amortizaciju i maržu koja je dva odsto u veleprodaji i sedam odsto u maloprodaji. Na osnovu toga, odgovorno tvrdim da je u ovom trenutku potpuno odgovarajuća i realna cena između 50 i 55 dinara. S tom cenom ostaje čak i zarada pekaru. Ali, ne treba zaboraviti da pekari nikada nisu zarađivali ekstraprofit na hlebu, već na pecivima. Osim toga, nema nijedne firme koja na celokupnom asortimanu ostvaruje veliku zaradu, već negde i ciljno gubi da bi održala prihvatljivu ponudu. Zašto bi u pekarstvu bilo drugačije?
Politika: Gospodine Pralica, čuli ste da iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede poručuju da nema razloga da hleb bude skuplji od 50 ili 55 dinara. Zašto ste onda pominjali cenu od 70 dinara?
Pralica: Ja sam tu cenu dobio od proizvođača. Mnogi su rekli da zbog odličnog kvaliteta brašna prave belu veknu koja bi trebalo da košta 65 ili 70 dinara, a isti pekari su rekli da mogu da naprave veknu i za 55 dinara. Sve je stvar kvaliteta brašna koje se u proizvodnji koristi. Na taj način bi tržište bilo sasvim dobro snabdeveno, jer bi bilo dovoljno hleba koji košta 50 dinara, ali i onog od 70. To je ono što smo mi iz Unije pekara govorili.
A sada imamo situaciju da se hleb negde prodaje za 35 ili 38 dinara. To nije realna proizvođačka cena, jer mnogi kada osvajaju nova tržišta svesno obaraju cene. Takva je situacija u centralnoj Srbiji gde ima 50 snabdevača hlebom i normalno je da jedni drugima obaranjem cena žele da preuzmu potrošače.
Politika: Hoćete da kažete da je u centralnoj Srbiji konkurencija veća nego u Beogradu?
Pralica: Jeste, apsolutno. Jer tržište Beograda i Novog Sada drže vodeće kuće.
Politika: Da li je zbog toga u gradovima poput Kruševca, Petrovca na Mlavi ili Kuršumlije cena hleba niža?
Pralica: Možda samo jednim delom. Ali, znate, pitanje je i koliko neko redovno plaća radnike, da li ih prijavljuje i da li reguliše obaveze prema državi...
Cvijanović: Ja mislim da će zbog toga doći do koncentracije na tržištu i da će oni koji prežive diktirati cenu hleba. Opstaće jaki, koji imaju tehnologiju i nisu se prezadužili. Osim toga, neprirodno je da hleb negde košta 28, a negde 54 dinara.
Pralica: Ja bih voleo da vi kažete da je nemoguće da se proizvede vekna za 28 dinara. To je kao kada trgovac nerealno snizi cenu jednog proizvoda, privuče vas u radnju, pa vam onda proda i nešto drugo i tako napravi promet.
Cvijanović: To nije sporno. Ali, dozvolite mi, mislim da nije realno ni 28 niti 54 dinara. Znate, ja sam proverio tri pekare u Srbiji. U jednoj u Banatu je cena troškova proizvodnje hleba bez PDV-a i marži 38,50 dinara. Na jugu Srbije jedan pekar je izračunao da je to 31 dinar, a u centralnoj Srbiji 36,39. I ako dodamo PDV i maržu to je manje od 54 dinara.
Pralica: To je nemoguće, jer je za jednu veknu potrebno 370 grama brašna, a kilogram košta 50 dinara.
Cvijanović: Brašno je oko 42 dinara, ako ćemo iskreno.
Pralica: Ovde se uopšte ne slažemo. Ne možete naći kilogram brašna s prevozom i istovarom za manje od 45 dinara plus PDV. Ako ste do tih cena koje ste sada izneli došli s cenom brašna od 42 dinara, onda one nisu tačne. Učešće sirovina u ceni hleba je 40 odsto od proizvođačke cene. Na to se dodaju plate koje su još 30 odsto, a imamo i druge troškove. Tvrdim da se danas zarada u pekarstvu kreće od šest do osam odsto i nikada nije bila manja. A gde su drugi troškovi? Gde su odeća za radnike i promena plehova? Sada se zahteva i uvođenje HASAP-a za pekare. Svi koji tvrde da hleb može da bude jeftiniji ovo ili ne znaju ili prećutkuju.
Politika: Gospodine Pralica, budimo iskreni, čini se da je reč o veoma unosnom poslu. Na svakom ćošku imamo pekaru. Stalno se otvaraju nove.
Pralica: Ni to nije tačno. Pekare se čak i zatvaraju. To vam ja odgovorno tvrdim, jer je privatno pekarstvo svedeno na nivo porodičnog poslovanja. Osim toga, vi govorite samo o centru Beograda. Na periferiji i u unutrašnjosti nije tako. U Kruševcu jedna velika gradska pekara upravo staje, četiri ili pet sistema u Srbiji su pred stečajem, a isto toliko je prestalo da radi. To su pekare koje su proizvodile 400 ili 500 hiljada vekni dnevno.
Politika: Gospodine Cvijanoviću, da li stručnjaci u Institutu razumeju ove probleme pekara i njihovu tvrdnju da se prilikom formiranja cene ne mogu uzeti u obzir jedino troškovi proizvodnje, već i vraćanje kredita koje su mnogi proteklih godina uzimali, kao i servisiranje drugih obaveza?
Cvijanović: Institut je uradio hiljade biznis planova i znamo šta su to osnovna sredstva, šta je investicija, šta su obrtna sredstva i ja vas uveravam da u potpunosti razumemo cenu koštanja vekne hleba uključujući sve inpute. Ali, ja poznajem i pekare koji kažu da sa sadašnjom cenom hleba mogu da zadovolje potrebe i da prežive.
Pralica: Zašto pričate jedino o ekstraprofitu i preživljavanju pekara? Valjda postoji i nešto između. Sa sadašnjom cenom jedino može da se preživi, a nikako da se normalno zarađuje. A sredinu smo zapostavili.
Politika: A šta je sredina za pekare? Potrošača jedino zanima zašto je cena na rafu viša.
Pralica: U redu je što je cena propisana na 54,22 dinara, ali trebalo je ostaviti prostora da neko ponudi i skuplju veknu. Zato predlažem da se obavezna cena odnosi na 40 ili 50 odsto belog hleba, a da se za ostatak slobodno formira. I tako ćete u supermarketu imati beli hleb od brašna 500, odnosno „savu”, i za 49 i za 55 i za 65 dinara i potrošači bi mogli da biraju. To je sredina.
Politika: A da li na cenu hleba utiče i kartelsko dogovaranje pekara, kako vas za to optužuju u organizacijama za zaštitu potrošača?
Pralica: To nije tačno. Unija pekara Srbije ne funkcioniše tako. Ono što ja kažem vama je ono što meni kažu proizvođači. Mi, kao udruženje pekara, ne formiramo jedinstvenu cenu. Da u Srbiji postoje karteli u pekarstvu, najskuplji hleb bi sada koštao 100 dinara, a najjeftiniji 99,90. A za kartelsko dogovaranje cena nas optužuju oni koji nisu upućeni u pekarstvo. Najveći deo proizvodnje obavlja se noću i to je veoma težak posao koji u Srbiji obavlja više od 85.000 ljudi.
Politika: Šta je onda formula za jeftiniji hleb?
Pralica: Prvo, cena hleba ne sme da bude socijalna kategorija. Prava odluka bi bila da se obore carine na uvoz pšenice i da to bude trajna mera, jer bismo na taj način imali stabilnije tržište.
Cvijanović: Slažem se, ali veoma važan faktor za stabilnu i prihvatljivu cenu hleba moraju da budu i ozbiljne i dobro snabdevene Robne rezerve koje bi brzo i efikasno mogle da intervenišu na tržištu. A uredbu o propisivanju cene ne bi trebalo ukidati, jer su trgovci pekarima uzimali i po 40 odsto. Ograničenje marže je suština definisanja cene hleba i to trenutno donosi boljitak i potrošačima i proizvođačima.
Stefan Despotović
objavljeno: 11.04.2011.
