Izvor: Glas javnosti, 03.Avg.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija rasipa solarnu i termalnu energiju
BEOGRAD - Zbog kašnjenja u formiranju Fonda za energetsku efikasnost, nerešenog vlasničkog statusa banjskih lečilišta i nepostojanja podsticaja kasni i realizacija mnogih projekata za korišćenje obnovljivih izvora energije kojima bi se povećala energetska efikasnost. Poslednja četiri koja stoje u fioci odnose se na korišćenje geotermalne energije u Bujanovačkoj banji, solarne energije u banji Rusanda, biomase za grejanje u Negotinu i gradnje male hidroelektrane na jezeru Ćelije. Korišćenjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ovih izvora smanjiće se zagađenje životne sredine i uvoz nafte, olakšati uklanjanje poljoprivrednog i šumskog otpada i uštedeti znatna suma novca - od 25 do 70 odsto.
Za njihovo „prevođenje“ u život nije potrebno mnogo para, a ulaganje bi se vratilo za pet do deset godina. Studije opravdanosti za tri projekta nedavno su završene u saradnji Agencije za energetsku efikasnost i Evropske agencije za rekonstrukciju. Posao je vodila Agencija, EAR je obezbedio novac, oko 40.000 evra, dok su studije uradili domaći stručnjaci sa fakulteta i tehničkih instituta.
Iako u Srbiji postoji veliki potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije, nema mnogo projekata za koje su urađene studije opravdanosti koje su neophodne da bi se videlo da li je reč o isplativim investicijama.
Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost, kaže da je logično da se za ove projekte zainteresuju oni koji će imati najviše koristi, a to su opština Negotin, vodoprivredno preduzeće koje gazduje jezerom Ćelije, kao i država, kada je reč o banjama ili njihovi novi vlasnici. On navodi da studije imaju i druge državne institucije i sve bi mogle da se uključe u pronalaženje para. - Da postoji Fond, čije formiranje čeka promenu Zakona o energetici, Agencija bi mogla da raspiše poziv zainteresovanim finansijerima - kaže Kovačić.
KASNE PARE
Među finansijskim međunarodnim ugovorima koje Skupština Srbije treba da ratifikuje je i jedan koji se odnosi na kredit Svetske banke od 28 miliona dolara. Tim novcem treba da se finansira „Srpski projekat energetske efikasnosti“. Uz to država Srbija treba da obezbedi dva miliona dolara da bi se rekonstruisao energetski sistem u kliničkom centru u Nišu, kao i u 46 škola, bolnica i ustanova socijalne namene.
Gradnja male hidroelektrane kod Kruševca od 4,9 megavata koštala bi 3,2 miliona evra, što bi se investitoru vratilo za šest godina, a ukupna zarada za 30 godina bila bi 11,7 miliona evra. Analiza je rađena na osnovu cene struje od šest evrocenti, sadašnja je pet, i nije uračunata ušteda od 40.000 evra godišnje zbog efekta smanjenja emisije ugljen-dioksida. Međutim, država još nema podsticaje za korisnike ovih izvora energije, pa se gradnja odlaže iako je dozvolu dobio „Logfor“ iz Paname.
Korišćenje sunčeve energije za zagrevanje vode u banji Rusanda donelo bi uštede od 70 odsto, koštalo bi od 300.000 do 500.000 evra, pri sadašnjoj ceni struje, a investicija bi se isplatila za pet do sedam godina.
Adaptacija kotla za korišćenje biomase umesto mazuta jedno stambeno naselje u Negotinu koštalo bi 62.000 evra, a ulaganje bi se vratilo za šest do osam godina. Korišćenje geotermalne energije u Bujanovačkoj banji za zagrevanje vode umanjilo bi troškove kupovine mazuta za 25 odsto, a ulaganje od 30.000 evra vratilo bi se za deset godina.
Fond za energetsku efikasnost je samo jedan deo slagalice koja se zove borba za podizanje eneretske efikasnosti u zemlji i koriscenje obnovljivih izvora energije, odnosno samo jedan deo posla koji AGENCIJA za energetsku efikasnost treba da radi..a ne radi, jos od kada je osnovana, pa 2004.ponovo reaosnovana. MIlioni evra su kroz nju prosli, a danas se Srbija ne moze pohvaliti da je na dobrom ili boljem putu.
Prvo fale podzakonska akta zakona o energetici.
drugo, fali zakon o racionalnoj upotrebi ener gije. Potom potrebna je izmena zakona o energetici, kako bi se prilagodio zahtevima i standardima EU, kao i yahtevioma na koje se Srbija obavezala potpisujuci Ugovor o energetkoj zajednici zemalja JI Evrope.
Jos pre godinu dana Srbija je trebalo da dostavi Plan implementacije direktive EU o proizvodnji el.energije iz obn.izv.energije, a nije, kao i plan o imeplemenatciji direktive za proizvodnju biogoriva.
Prema tome, ne samo da bi oni koji vode Agenciju trebalo da cute, vec bi trebalo da vrate sve svoje plate koje u njoj primaju.
Takodje pitanje Fonda tacnije nacina na koji ce se on popunjavatgi je veoma diskutabilno imajuci u vidu da se planira dodatno povecanje cena el.energije, derivata i gasa kako bi se od toga finansirali projekti EE u ovim oblastima. Poznajuci Srbiju i to kako je ona u ovoj oblasti postupala prethodnih godina, tesko da ce se novac iskoristiti na pravi nacin.
smesno je da bez prioriteta, strategije i zakona se formira Fond ,jer je to znak da ce se samo ubirati novci, gradjani biti dodatno optereceni..a trosenje ce biti u sivoj zoni, kao i do sada.
O obnov.izvorima da ne govorimo, jer drzava sve cini kako bi onemogucila pojavu konkuirencije i nezavisnih proizvodjaca energije u ovoj oblasti. razlog je poznat, a to je cuvanje monopola.
Potencijali postoje, i svedoci smo da svki novi ministar ili predstavnik Agecnije o tome govori, ali sve pocinje i sve se zavrsava na prici o potencijalima evo vec 8 godina.
od biomase, malih hidro, geotermalne, vetra i sunca...
....
ne treba zaboraviti da je i necinjenje takodje cinjenje, i vise nije pitanje znanja ili neznanja vec ocigledne namere.
