Izvor: S media, 23.Jan.2010, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija prva po privrednom rastu
Evropska banka za obnovu i razvoj povećala je, u svojoj najnovijoj prognozi, procenu ovogodišnjeg privrednog rasta u Srbiji na 2,4 odsto, što je najveća ekonomska ekspanzija koju bi u 2010. trebalo da ostvari neka od šest republika bivše Jugoslavije.
Najveći privredni rast medju bivšim ju - republikama posle Srbije ove godine imaće, ako je ceniti na osnovu procene EBRD, Makedonija - dva odsto - dok će uspon privredne aktivnosti u Sloveniji biti nešto niži - 1,9 procenata.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Prošle jeseni EBRD je ovogodišnji privredni rast u Srbiji procenila na jedan odsto.
Hrvatska i Bosna i Hercegovina u 2010. mogu ostvariti, prema oceni eksperata EBRD, minimalnu stopu privrednog rasta od 0,6 procenata, dok je za Crnu Goru projektovan još manji ekonomski uspon od svega 0,4 odsto.
Srbija bi i iduće godine trebalo, zajedno sa Mekedonijom, takodje da bude lider ekonomske ekspanzije u regionu sa stopom rasta od 3,2 odsto, dok će uspon makedonske privrede u tom periodu biti nešto veći - 3,8 procenata, predvidja EBRD.
Slovenija u 2011. može očekivati ekonomski rast od 2,7 odsto, Hrvatska i Crna Gora - dva procenta, a BiH - 1,9 odsto, prognozira EBRD, uz napomenu da će situacija u privredi celog regiona istočne i srednje Evrope, ali državama nastalim posle rasada Sovjetskog saveza, biti i dalje nestabilna.
Nakon što je lani bruto domaći proizvod (BDP) u tridesetak država na koje se rasprostire aktivnost EBRD, smanjen u proseku za nešto više od šest odsto, Banka u 2010. očekuje prosečan rast BDP u tom regionu od 3,3 procenta, u poredjenju sa oktobarskom projekcijom rasta od 2,5 odsto.
Banka za 2011. prognozira prosečan privredni rast u tom regionu od 3,8 odsto.
Delovi jugoistočne Evrope bi mogli imati koristi od oporavka cena metala, na primer Srbija i Makedonija, ili od priliva kapitala posle nedavnog poboljšanja rejtinga (Turska), prognoziraju stručnjaci EBRD i upozoravaju da će oporavak u Rumuniji i Bugarskoj verovatno biti usporen usled pooštravanja fiskalne politike.
Revidiranje prognoze naviše je posledica boljih pokazatelja od očekivanih u četiri velike ekonomije tog regiona - Poljskoj, Turskoj, Rusiji i Kazahstanu, što je rezultat viših cena sirovina, kao i nastavka priliva kapitala u velikim privredama u naglom usponu.
Glavni ekonomista te banke Erik Berglof je ocenio da je "oporavak u tom regionu i dalje slab, uz veliku neujednačenost širom regiona. Postepeni globalni oporavak daće podršku regionalnom rastu, ali će lokalni faktori usporiti taj rast."
Berglof smatra da će odgovarajuća politika u javnom i privatnom sektoru i mere za sredjivanje finansijske situacije, restrukturisanje dugova i oslobadjanje od loših aktiva doprineti postizanju održivog rasta kreditnog tržišta i podstaći ekonomski oporavaku.
EBRD je saopštila da će u regionu i u buduće slediti opreznu politiku kreditiranja, jer rastući obim loših zajmova i dalje opterećuje finansijsku situaciju u bankama i umanjuje njihovu mogućnost obezbedjivanja finansija, potrebnih regionu za izlazak iz krize.
