Izvor: Politika, 12.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija novost za turiste
Naša sreća je što su se stranci zasitili poznatih mesta i žele nešto novo, smatra Gordana Plamenac, direktorka TOS-a
POLITIKIN POSLOVNI KLUB
Srbija će, po svemu sudeći, zabeležiti još jednu rekordnu turističku godinu mereno deviznim prihodima, a planovi da se u 2007. godini od turizma ubere ambicioznih pola milijarde dolara biće i premašeni. Kako ističe gost Politikinog Poslovnog kluba Gordana Plamenac, direktorka Turističke organizacije Srbije, za prvih pet meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prihodi su veći za čak 51 odsto, tako da postoji realna mogućnost da sa prošlogodišnjih 409 miliona dolara ovogodišnja "turistička žetva" preskoči i magičnu granicu od pola milijarde dolara.
Na mestu direktorke TOS-a nalazi se mesec dana, a iza nje je dugogodišnje profesionalno iskustvo u turizmu. U "Putniku" je provela 12 godina i to u odeljenju kongresnog turizma i sajmova. Usledio je prelazak i direktorsko mesto u "Cepter pasportu", gde se zadržala narednih 14 godina, a poslednjih godina bila je na čelu beogradske filijale "Hog Robinson", kompanije koja je jedna od najstarijih na svetu u svojoj branši, a ima ekspoziture u više od 100 zemalja. Bila je član upravnih odbora TOS-a i JUTE – udruženja turističkih agencija Srbije.
Na mesto direktora TOS-a ("to je za mene velika profesionalna provokacija") došla je u vreme završetka Egzita, a ovih dana najznačajniji turistički događaj u regionu je – Sabor trubača u Guči.
Koliko manifestacije poput Guče i Egzita mogu da utiču na prepoznatljivost turističke ponude Srbije i privuku strane turiste?
Za Guču koja se danas završava još nemamo tačne podatke, ali znamo da je Egzit posetilo 200.000 ljudi. Od tog broja čak 20.000 gostiju je iz inostranstva. Ovakvi događaji su veoma značajni za promociju destinacije, a uz njihovu pomoć uspevamo i da amortizujemo nedostatke koje imaju drugi segmenti turističke ponude.
Naredne godine Srbiju očekuje organizacija velikih skupova kao što su Pesma Evrovizije, Kongres svetskih medija i "Siti brejk" festival. To je i velika prilika za promociju zemlje?
Naša predstavljanja na sajmovima i drugim skupovima treba da obojimo ovim događajima, kao i Univerzijadom koja će se održati 2009. godine. Dobijanje ovih skupova je dokaz da je svet imao poverenja da nam ukaže organizaciju i to znači da imamo sposobnosti, ali i mogućnosti da organizujemo ovakve skupove.
Kako da opet ne propustimo priliku?
Veoma je važno da pokušamo da uklopimo naše planove pre svih strategiju razvoja turizma Srbije, kao i master planove za pojedine destinacije i privučemo investicije iz inostranstva, stvorimo novi turistički proizvod, povežemo turizam sa ostalim segmentima privrede i poboljšamo infrastrukturu.
Koja su naša ciljna tržišta za privlačenje turista, imajući u vidu da su najbrojniji gosti iz zemalja bivše Jugoslavije?
Tačno je da su na prva četiri mesta ove zemlje, ali zatim slede turisti iz Italije, Nemačke, Velike Britanije i Francuske. Kada kažem evropsko tržište mislim i na zemlje u okruženju, kao i na sve ostale evropske države.
Šta strancima najviše smeta u Srbiji?
Sve što su mi stranci rekli svodi se na to da moramo da očistimo grad, da moramo da očistimo zemlju.
Da li se to odnosi samo na tranzitni saobraćaj?
Sigurno i na taj segment, jer moramo da obezbedimo dovoljan broj kontejnera za otpatke duž autoputa i na graničnim prelazima, dovoljan broj pokretnih toaleta. Taj nedostatak ostavlja ružan utisak. Stalno se priča o tranzitnom turizmu, ali mislim da bi prvo morale da se obezbede ove osnovne stvari, ali i da postoji dovoljan broj kvalitetnih benzinskih pumpi i restorana.
Kako onda da se otklone slabosti i iskoriste šanse koje ipak ima Srbija?
Naša je sreća što su se ljudi zasitili mnogih gradova. Pre neki dan mi je koleginica iz Pariza rekla da je na primer Ajfelova kula prevaziđena za posete. Svi navode primer Španije koja je do Olimpijade 1992. godine bila poznata po flamenku i koridi. Španci su tada napravili radikalni zaokret, uveli Miroa i napisali naziv Espanja po uzoru na njegove slike. Odjednom Španija je postala prepoznatljiva po nekoj drugoj stvari.
Ima li Srbija svog Miroa?
To je, inače, ideja koju sam nedavno čula, a srpski Miro bi u ovom slučaju bila Pančićeva omorika. To je tema za razmišljanje. Mnogo godina sam lupala glavu šta je to autentično, a u svim botaničkim baštama u svetu ispred Pančićeve omorike stoji ispisano – srpska omorika. To je odličan motiv za turizam, posebno planinski.
Ove godine je doplovilo više od 400 putničkih lađa Dunavom koji se uvek izdvaja kao naša velika šansa.
Treba samo da iskoristimo postojeće mogućnosti – četiri utvrđenja, a da ne govorimo o Viminacijumu, Vinči, Lepenskom viru i Gamzigradu. Nedostaju bela flota kao i biciklističke staze uz Dunav.
Da li postoji neka zemlja koja bi bila uzor Srbiji u razvoju turizma?
Po svim karakteristikama to je Austrija, kontinentalna zemlja, slične površine, najveći deo turista se zadržava u glavnom gradu. Mi zaista moramo da iskoristimo saradnju sa Austrijom da nam pomogne u promociji nekog novog proizvoda.
To možda znači i pomoć za kongresni turizam koji je i vaša specijalnost?
I za kongresni turizam, jer ne treba zaboraviti da se godišnje u Evropi održi 11.000 skupova, sa više od milion učesnika i prometom od 2,5 milijardi evra. Beč je pre nekoliko godina bio prvi u svetu sa 400 skupova za godinu dana.
Koji su to kapaciteti u Srbiji?
Pored Beograda to je svakako Master centar u Novom Sadu, koji ima veliku prednost jer se nalazi uz sajam, tako da može da organizuje izložbe koje kao prateći deo ima konferencije. U svetu je to obrnuto i upravo je to šansa Master centra. Za male skupove imamo Vršac, Zlatibor, Kopaonik, Palić, kao i Vrnjačku Banju čiji su kapaciteti prilično devastirani i samo su za domaće skupove.
Darko Knežević
[objavljeno: 12.08.2007.]
