Izvor: B92, 11.Jun.2015, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbija nikad nije bolje stajala"
Već sledeće godine se očekuje da počne da pada učešće javnog duga u srpskom BDP-u, izjavio je direktor Uprave za javni dug Branko Drčelić.
Drčelić je ocenio da su "ostvareni fiskalni rezultati odlični i da Srbija nikad bolje nije stajala".
"Učešće duga u BDP biće znatno niže nego što smo očekivali i u ovom trenutku zavisi i od odnosa između dolara i evra. Očekujemo već sledeće godine da počne da pada učešće duga u BDP-u", rekao je Drčelić, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ističući da je sigurno će rebalans biti urađen u nekom trenutku, ali da su fiskalni rezultati prijatno iznenadili sve u Ministarstvu finansija.
Članovi skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj (Zajam za razvoj i restrukturiranje preduzeća SOE-DPL koji je podnela vlada.
Drčelić je naveo da se zajam uzima na 20 godina, sa grejs periodom od osam godina i kamatnom stopom od 0,65 procenata.
Kako je kazao, planirano je da se zajam povuče u julu jer su svi uslovi koji su definisani ispunjeni, i neće biti problema da se on povuče i iskoristi za budžetske potrebe. Početak otplate zajma je 2023. godina i isplatiće se u 24 rate.
Članovi odbora usvojili su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za projekat unapredjenje unapredjenja zemljišne administracije Srbije izmedju Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Drčelić je kazao da se taj zajam odnosi na projektno unapređenje zemljišne administracije, i da se uzima u evrima.
Iznos zajma koji ćemo povucuhi od banke do kraja 2020. godine iznosi 36, 2 miliona evra, na 15 godina, grejs periodom od četiri godine, a kamatna stopa biće 0,45 odsto. Zajam će se otpatiti u 22 rate i prva rata je 2019. godine.
Suština zajma je da se unapredi katastarski sistem u Srbiji koji ima mnogo mana, dodao je Drčelić. On je naglasio da je reč o povoljnim zajmovima koji se uzimaju dugoročno i sredstva idu direktno za budžet.
Takođe je dodao da je bolje opredeliti se za dugoročan zajam, nego da povlačimo sredstva sa finansijskih tržišta.
