Izvor: B92, 09.Jun.2015, 18:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nije imala neoliberalni koncept
Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić izjavio je da Srbija nikada nije imala neoliberalni koncept u privredi.
Kako je rekao, naša preduzeća nisu pravi privredni subjekti jer nemaju za glavni cilj generisanje profita.
On je rekao da neoliberalni koncept ne može da postoji u državi u kojoj država određuje od 20 do 40 odsto cena i u privredi u kojoj se postavljaju partijski direktori.
"Naša preduzeća nisu pravi privredni subjekti koji za ciljnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << funkciju imaju generisanje profita. Postoje dobra, sjajna preduzeća, ali su ona izolovana ostrva. Naši privredni subjekti ne reaguju na tržišne signale", izjavio je on na 15. Ekonomskom samitu čiji je Tanjug biz medijski partner.
Govoreći o kursu, on je rekao da bi voleo da mu zagovornici ideje da je kurs precenjen ili potcenjen kažu kako su došli do tog saznanja.
"Ja znam da postoje ideje o tome kako je kurs precenjen ili potcenjen. Ali bih voleo da mi neko kaže, a kako odrediti da kurs treba da bude 180, 130 ili 110? Tu računicu jedino može da pruži tržište. Ako na tržištu postoje slobodni dinari, kupovaće devize, a ako ne postoje slobodni dinari, neće kupovati devize", istakao je on.
Naveo je da sve empirijske analize pokazuju da promena kursa u smislu njegove depresijacije ne deluje podsticajno na izvoz u Srbiji, a deluje na rast uvoza.
Korekcija kursa kada bi mogla kabinetski da se radi, ne bi obezbedila rast izvoza i voleo bi da neko ko se za to zalaže napravi konkretnu računicu, objasnio je on.
Istakao je da je dobro to što se konačno u Srbiji zagovara ideja da je osnovna uloga monetarne politike stabilizacija inflacije na niskom nivou jer je to najveći podstrek dugorocnom rastu i razvoju.
Za razliku od Savića, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dragan Đuričin je izjavio da se Srbija u reformama posle 2001. godine naslonila na čistu neoliberalnu doktrinu što je bila potpuna greška.
"Krenuti sa principima liberalizacije, deregulacije i privatizacije u zemlji koja je izgubila proizvodnju i gde je učešće industrije ispod 20 procenata, po principu pustimo tržište da deluje jer je ono najbolji alokator resursa, pokazalo se pogubno", istakao je on.
Govoreći o rastu, on je ukazao da i bez obzira što je u ovom trenutku Srbija po svim kriterijumima Svetske banke makroekonomski stabilna, teško je ostvariti rast sa kriznim menadžmentom.
"Ministarstvo finansija može da obezbedi okvire za investicije, da poveća očekivanja i kredibilitet zemlje, ali ono ne može da investira", istakao je profesor na Ekonomskom fakultetu.
Đuričin je ukazao da sa stranim direktnim investicijama Srbija nije imala dosta sreće, a da se na njih ne može računati ni u skorijoj budućnosti zbog globalnih ekonomskih kretanja i da one više neće biti prisutne u onoj meri kao što je to bio slučaj krajem 90-ih.
"Država nema fiskalni prostor za investicije i nema kredibilitet za novo zaduživanje, privatni sektor je mali, a javni prezadužen", ukazao je on.
Đuričin je stoga ocenio da u ovako teškom položaju Srbija može da obezbedi atraktivnost za investitore samo ukoliko se u vodjenju makroekonomskih politika osloni i na indutrijske politike u sektorima u kojima ima komparativne prednosti.
