Izvor: B92, 13.Mar.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbija nespremna za MMF"
Beograd -- Ekonomski stručnjak Vladimir Gligorov smatra da Vlada Srbije nije spremna da pregovora sa MMF-om jer nema strategiju koja će održati makroekonomsku stabilnost.
MMF će ipak tražiti smanjenje potrošnje
"Srbija mora da izađe sa strategijom održanja makroekonomske stabilnosti na srednji rok. Mora da zna kako će obezbediti da u sledeće 2-3 godine ne bude problema sa eksternom likvidnošću i kako će obezbediti dovoljne budžetske prihode kako bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ispunjavale obaveze prema korisnicima", objašnjava Gligorov
Gligorov objašnjava da je osim sadašnjeg dogovora o stend baj aranžmanu, još važnije pitanje kako će Srbija funkcionisati kada se aranžman završi.
"Aranžman ima za cilj kraktoročno preživljavanje, da zemlja ne upadne u ozbiljne platno- bilansne teškoće, odnsono u bankrotstvo prema inostranstvu. Ali drugi cilj aranžmana je da kad izađete iz programa budete stabilna ekonomija koja više neće imati potrebe za pozajmljivanjem od MMF-a. Onda se mora dati odgovor na pitanje iz kojih će se izvora posle aranžmana finansirati eksterna likvdnst i javna potrošnja, pa u krajnjoj instanci sve ono što čini privredu. Tako da praktično strategija na srednji rok mora da postoji da bi ste pregovarali sa MMF-om".
On navodi da posedovanje srednjoročne strategije znači da država mora imati ideju o tome kako će promeniti spoljnotrgovinski deficit ili deficit na tekućem računu platng bilansa u tom pravcu da je on održiv.
Prema njegovim rečima za MMF nije ključno pitanje koliki će biti deficit, već da li je on održiv.
"U ovom trenutku kako što je guverner Radovan Jelašić rekao naš deficit će biti šest do sedam procenata BDP-a do kraja godine. Taj minus je nesaglasan sa očuvanjem ravnoteže i kada je reč o inflaciji i kada je reč o eksternoj likvinosti. Sa takvim neskladom javnih prihoda i javnih rashoda zemlji preti nelikvidnost ili drugim rečima bankrotstvo."
Gligorov navodi da je guverner Jelašić upravu kada tvrdi da su Srbiji od MMF-a potrebne dve milijarde dolara. "Kako stoje stvari upravu je Jelašić, jer on gleda platnobilansne obaveze. Naravno ukoliko bi kretanja u spoljnoj trgovini bila drugačija, i ukoliko bi se smanjio uvoz tako da obaveze prema inostranstvu budu manje, onda bi mogao da bude upavu i premijer Mirko Cvetkvoić koji tvrdi da nam je potrebna 1,2 milijarde evra. Ali u tom slučaju ne može da stoji njegova izjava da nema plata i penzija."
"Pitanje da li će deficit u krajnjoj liniji biti tri ili pet procenata nije ključno, već kako će se obezbediti njegovo finansiranje. U tu je sad problem sledeći: da li će se ići na povećanje poreza, što ima negativne posledice po privredni rast ili će se tražiti neki izvori dodatnog kreditiranja ili će se ići, kao što predlaže Mlađan Dinkić na zahtev da se refinansira koroporativni sektor. Komercijalne banke bi prema tome trebalo da preuzmu obaveze i da da refinansiranju obaveze preduzeća u Srbiji koja ona ne mogu da ispunjavaju. Ako sve to nije moguće, onda treba da se ide i na relativno značajno smanjenje buđetske potrošnje", navodi Gligorov.
On objašnjava da će MMF ukoliko ih budemo pitali za savet, insistrati na tome da uštedimo tamo gde su nam najveći troškovi.
"Ako pitate MMF: "Gde da krešemo?", oni će reći: "Tamo gde najviše trošite". To će na kraju da se svede na plate i penzije, jer to je najveći deo potoršnje. MMF može dati tehnički savet da je možda bolje da smanjite plate nego investicionu potršnju, ali to je samo tehnički savet, a na vladi je da odluči na čemu će da štedi, s obzirom da je štednja neophodna. Međutim, obično se vlade odlučuju da ne štede na platama i penzijama, pa se štedi na javnim ulaganjima", navodi Gligorov.
On objašnjava da Vlada mora izađe sa idejom šta bi trebalo da se događa sa kursom kako bi se znalo šta NBS treba da radi sa kursom kako bi podržala makroekonomsku ravnotežu, koja će biti sastavni deo aranžmana sa MMF-om.
"Mora se znati koja je to politika kursa koja će obzebediti da posle dve godine više nemate taj deficit po tekućum računu koji zahteva tolika zaduživanja ili ćete imati toliko solidnu privredu da možete da pozajmljujete od privatnih banaka. Mislim da ovo drugo nije realno. Prema tome mora se reći o kojoj depresijaciji mi sada razgovaramo, ukoliko se želi da se kroz dve godine uspostavi eksterana stabilnost. Centralna banka mora da kaže da li je to 20, 30 ili 40 odsto u naradne dve godine".
