Izvor: B92, 30.Nov.2010, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nema katastar nepokretnosti
Beograd -- Srbija još uvek nema kompletnu evidenciju o svim nekretninama i njihovim vlasnicima. Osim toga nema ni svoju "imovinsku kartu".
Međutim,u republičkom geodetskom zavodu kažu da je katastar nepokretnosti završen za 91 odsto teritorije Srbije, a da će preostalih devet odsto biti u knjigama za manje od godinu dana.
Takođe, kako navode, svim državnim institucijama dostupna je baza podataka RGZ uključujući i Ministarstvo finansija, koje priprema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novi zakon o porezu na imovinu.
Država još nema kompletnu evidenciju nekretnina, čiji je vlasnik, a još manje zna njihovu tržišnu vrednost. Za neke segmente imovine, prema grubim procenama, "popisano” je oko 90 odsto nepokretnosti.
Tako je u Republičkoj direkciji za imovinu evidentirano više od 13.370 državnih poslovnih zgrada ukupne površine 350 hektara 16 ari i 49 kvadrata. Na listi je i 18.598 službenih zdanja površine 437 hektara 56 ari i 63 kvadrata, kao i 18.720 stambenih zgrada - 1.621 hektar, 37 ari i 28 kvadrata...
"Naša baza podataka dostupna je svim institucijama i dostavljamo ih kada se od nas to traži. U našoj evidenciji su podaci o zemljištu, objektima, posebnim delovima zgrada, kao što su stanovi, garaže, poslovni prostor i naravno o vlasnicima. Dakle, na jednom mestu nalaze se i tehnički podaci o parcelama i objektima i o vlasnicima kao i o teretima poput hipoteka", kažu u RGZ.
Izrada katastra privodi se kraju i time će konačno, posle više od pet decenija, Srbija na jednom mestu imati podatke o svim nekretninama i njihovim vlasnicima. Za građane to znači veću vrednost njihovih kuća, stanova, imanja, pravnu sigurnost, mogućnost upisa hipoteke, a za kupce nekretnina to je garancija da neće biti prevareni.
Za državu to znači tačnu inoformaciju o tome šta poseduju pojedinci, šta preduzeća, a šta ona sama. Sredinom 2011. godine podaci u katastru biće dostupni i preko Interneta.
U glavnom gradu bilo je najviše problema oko izrade katastra zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Ova jedinstvena svojinska evidencija ustrojena je za opštine Novi Beograd, Vračar, Stari grad, Savski venac, Rakovicu, Zvezdaru, Palilulu, Ovču, Sopot, Lazarevac i Mladenovac. Trenutno su u završnoj fazi katastarske opštine Mirijevo, Višnjica i Voždovac. Na javnom uvidu su opštine Kneževac i Veliki Mokri Lug, a do kraja godine planira se početak izlaganja za Čukaricu.
Najčešći problem, koji otežava upis prava na nepokretnostima, jeste nekompletna i nevalidna dokumentacija na osnovu koje se zahteva upis. Jer, decenijama se, zbog takozvane društvene svojine, o tome nije vodilo računa.
Građani još nemaju ni dovoljno izgrađenu svest o važnosti upisa nepokretnosti. Takođe, u RGZ savetuju građanima da na teritoriji gde je ustrojen katastar ažuriraju promene.
