Izvor: Politika, 12.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija neće ucenjivati strujom
Imamo dovoljno kapaciteta da u potpunosti pokrijemo potrebe našeg življa na KiM za strujom, pa čak i većeg broja albanskih naselja – i to besplatno
Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, koje je poslednjih dana sve izvesnije, ne bi trebalo da izazove dodatne restrikcije struje u ovoj južnoj srpskoj pokrajini. Zvanični Beograd, kako se saznaje, veruje da srpskim domaćinstvima, koja i sada veći deo dana provode u mraku, neće dodatno biti uskraćene isporuke električne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << energije.
Na nezvanične najave sa KiM, da bi situacija kada je posredi snabdevanje strujom mogla da se pogorša, zvanični Beograd odgovara da bi to, ako se kosovskim Srbima uvedu dodatne restrikcije, bio jednostrani akt Prištine i da bi, osim Srba, u mraku ostao i deo albanskog življa.
Iako je u ovom času teško predvideti na šta je sve spremna Kosovska elektroenergetska korporacija ukoliko KiM više ne bude deo Srbije, zvaničnici u Beogradu se pozivaju na sporazum koji su oktobra prošle godine potpisali Elektromreža Srbije (EMS) i Evropsko udruženje operatora prenosa (ETSO). Ovim dokumentom EMS do novembra 2009. godine ostaje jedini operater električnom energijom na KiM. To praktično znači da će Srbija i ubuduće ubirati prihode za tranzit struje preko KiM, na putu do Makedonije i Grčke.
To što će se, međutim, struja prenositi iz Srbije do KiM ne mora da znači da će ona biti distribuirana i do srpskih enklava. Imajući u vidu da je Srbija i do sada slala struju na KiM, ali da ona nije stizala do većine srpskih domaćinstava, veliko je pitanje kako će se Priština u novonastalim okolnostima ponašati i neće li posegnuti za novim ograničenjima u isporukama ionako deficitarne struje.
Situacija za tamošnje Srbe može postati utoliko teža ako se KiM otcepi, a Srbija, razumljivo, ne prizna Misiju EU koja bi trebalo da „nasledi” Unmik. Time bi zvaničnom Beogradu bile vezane ruke, jer više ne bi imao sa kim da razgovara i da razreši situaciju.
Doduše, pokazalo se da ni svi dosadašnji pokušaji pregovora srpske strane sa Unmikom nisu dali željeno rešenje. Da jesu, Srbi bi danas u svoj nevolji imali bar dovoljno struje i vode. Oni je, međutim, nemaju.
Naši zvaničnici smatraju da bi situacija bila možda nešto drugačija da Srbi mogu da plaćaju struju. Zbog nespremnosti KEK-a oni je ne mogu dobiti čak ni za džabe iz Srbije. Da nevolja bude veća ni Unmiku nije stalo da se besplatna struja iz Srbije dopremi do najugroženijih, jer to tumače nekakvom diskriminacijom. Kao da to nije slučaj sa onim što sada radi KEK.
Srbija ima dovoljno kapaciteta da u potpunosti pokrije potrebe za strujom našeg življa na KiM, pa čak i većine albanskih naselja. I sve to besplatno. Sve u želji da se pokaže dobra volja i da struja nema nikakav nacionalni predznak.
Kosovska elektroprivreda, htela ona to ili ne, deo je elektroprivrede Srbije i ovog dela energetskog sistema Evrope. Nije, niti može biti pusto, izolovano ostrvo. Nažalost, dosadašnjim ponašanjem Unmika i KEK-a i to je moguće.
Jasna Petrović
[objavljeno: 13/02/2008]
