Izvor: Politika, Tanjug, 04.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ne prihvata sva rešenja MMF-a
Tadić: Spremni smo za uslove MMF-a. – Đelić: Ne bi bilo dobro povećanje PDV-a. – Đogović: Treba drastično smanjiti budžet za oko 20 odsto, smanjiti plate u javnom sektoru i broj zaposlenih u administraciji, a penzije treba zamrznuti ili čak i smanjiti
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je očekivanje da će sa Međunarodnim monetarnim fondom biti postignut stendbaj aranžman, koji bi podrazumevao veći iznos finansijske pomoći za jačanje deviznih rezervi Narodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << banke Srbije.
Tadić je upozorio da moramo biti spremni na uslove koje će postaviti predstavnici MMF-a za postizanje stendbaj aranžmana i dodao da će Srbija prihvatiti rešenja koja su politički i društveno održiva.
U pauzi ekonomskog foruma na Kopaoniku, Tadić je novinarima rekao da će u petak, 6. marta, prisustvovati sastanku ekonomskog tima vlade, na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, na kojem će biti dogovorena platforma za pregovore sa MMF-om, a koji bi trebalo da počnu 15. ili 16. marta.
Sumirajući utiske sa ekonomskog foruma, Tadić je rekao da je u razgovoru sa privrednicima čuo njihove žalbe na nelikvidnost privrede, a od trgovaca je čuo zamerke na visoke marže i sporost u realizaciji naplate, kao i na skupe kredite za poslovanje. Tadić smatra da nijedna mera u smislu smanjenja finansijskog opterećenja po državu nije idealna u ovom momentu. – Veoma je važno da pritisci na državu budu razvedeni na promišljen način da održimo stabilnost i da izdržimo ovu krizu. To danas svaka zemlja radi – istakao je predsednik.
Srbija se suočava sa krizom kao i svaka druga država u svetu, ali uz sve to ima i dodatni problem privrede koja nije restrukturisana, ocenio je Tadić.
Predsednik Republike je istakao da Srbija još nije povukla sredstva od međunarodnih finansijskih institucija, što rečito govori o tome da je Srbija imala unutrašnje kapacitete da odbrani postojeći nivo ekonomije. Međutim, kao i svaka druga ekonomija u krizi, ni srpska neće moći dalje bez pomoći sa strane, a ona nije besplatna već košta, podsetio je Tadić i naglasio da građanima to treba otvoreno reći. – Nalazimo se u jednom prelaznom vremenu i pravi je izazov biti u takvom razdoblju – kazao je Tadić i dodao da je njegov posao kao predsednika države da donosi teške odluke. – Ja ću to raditi i apsolutno me ne zanima kakva će mi biti popularnost na kraju ovog posla – istakao je Tadić, upozoravajući da će za ono što se ne učini danas, sutra verovatno biti kasno.
Tadić je ocenio da bi u ovom momentu trebalo razmisliti o investicijama u oblastima u kojima će doneti korist za buduće generacije, a to su poljoprivreda, energetika i infrastruktura. U tim oblastima se može zaposliti veliki broj ljudi, a zaduženje kod banaka i međunarodnih finansijskih institucija značiće veliku korist za nekoliko budućih generacija, zaključio je Tadić.
A potpredsednik vlade Božidar Đelić ocenio je da ne bi trebalo smanjiti plate i penzije u okviru mera štednje zbog ekonomske krize. –– Smanjenje plata i penzija dodatno bi smanjilo kupovnu moć stanovništva, čime bi bila ugrožena i srpska privreda, jer građani najviše kupuju domaću robu – rekao je Đelić drugog dana biznis foruma na Kopaoniku.
Dodao je da za privredu ne bi bilo dobro ni da se povećava porez na dodatu vrednost, da bi se time uvećali budžetski prihodi koji su u prva dva meseca ove godine zbog smanjenja uvoza manji nego u istom periodu prošle godine.
Đelić je istakao da će učesnici foruma svojim predlozima praktično učestvovati u pripremi dodatnog paketa socijalnih mera za ublažavanje posledica ekonomske krize.
Finansijska pomoć Evropske unije Srbiji za prevazilaženje posledica krize, kako je dodao, najverovatnije se može očekivati tek 2010. godine i biće podrška budžetu za iduću godinu.
Povodom predstojećih pregovora Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom o sklapanju novog aranžmana, najavljenih za sredinu marta, Đelić je istakao da će osnov za te pregovore biti stanje javnih finansija Srbije u prvom tromesečju ove godine.
Uoči tih pregovora, kako je najavio, predstavnici Vlade Srbije će, u petak, 6. marta, zajedno sa guvernerom Narodne banke Srbije Radovanom Jelašićem razmatrati strategiju razvoja i ekonomske planove u ovoj godini. Sa MMF-om bi Vlada Srbije trebalo da usaglasi procenu stope privrednog rasta Srbije u 2009. godini, a prema oceni Đelića, ona će biti bliža nuli nego ranije procenjenoj stopi od 3,5 odsto.
Iz poslovnih i stručnih krugova stižu reakcije povodom informacija koje su se čule na Kopaoniku prvog dana.
Neuređeno tržište, visok stepen sive ekonomije i javna potrošnja opterećuju ekonomiju i borbu protiv krize, ocenio je u izjavi Tanjugu predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević. Prema njegovim rečima, država nema ni viziju ni strategiju razvoja pa je očigledno i da se „moramo vratiti na početak i graditi uređeno tržište”. – Svaka od vladinih mera je samo kredit za sređivanje kabine na potonulom brodu. Mere nemaju nikakvog efekta ako ne postoji izvozna strategija i uređeno tržište. Iniciraćemo da se na skupštinskom odboru za finansije i privredu raspravlja o ekonomskoj krizi i da ponudimo svoja rešenja vladi. Asocijacija će sa sindikatima izvršiti sve oblike legalnog pritiska jer je „dogorelo do nokata” i krajnje je vreme da se preduzmu konkretni potezi – rekao je Knežević, inače vlasnik kompanije „Modus”.
On je objasnio da će to udruženje tražiti da se smanje porezi i doprinosi za 20 odsto, kao i da se zakonski uredi da se za toliko povećaju plate. – Tražićemo i da se hitno krene u borbu sa sivom ekonomijom i crnim tržištem – kazao je Knežević.
A stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) ocenili su da je privreda Srbije već ušla u recesiju. Saradnik IZIT-a Saša Đogović izjavio je na konferenciji za novinare da se to vidi po padu industrijske proizvodnje u prethodna tri meseca i padu spoljnotrgovinske razmene, pogotovo izvoza. – U prethodnih šest meseci zabeležen je pad priliva domaćih izvoznih porudžbina, a očekuje se pad i u narednom periodu – rekao je Đogović.
Prema njegovim rečima, ove godine ne treba računati na rast bruto domaćeg proizvoda jer se očekuje da će biti smanjen i do pet odsto u odnosu na prošlu godinu. – Glavni udar krize još nije naišao i naredni meseci će biti još teži za srpsku privredu – rekao je Đogović, dodajući da anketa u 200 preduzeća koju radi IZIT pokazuje da 51 odsto privrednika očekuje pad privredne aktivnosti.
On je ocenio da je Srbija prinuđena da uđe u aranžman sa MMF-om jer postoji visoka nelikvidnost, ali da je potrebno imati dobar plan kako ta sredstva iskoristiti.
Prema rečima Đogovića, potrebno je drastično smanjenje postojećeg budžeta za oko 20 odsto, smanjenje plata u javnom sektoru i smanjenje zaposlenih u administraciji, a penzije treba zamrznuti ili čak i smanjiti. – Treba ukinuti kancelariju za NIP, jer je njena svrha upravo podsticanje javne potrošnje i smanjiti ili ukinuti subvencije u nekim oblastima – objasnio je Đogović.
U. E. R. i agencije
-----------------------------------------------------
Mere vlade dobre, ali nedovoljne
Industrija mašina i traktora iz Beograda smatra da su mere vlade sa subvencionisanje kamatnih stopa za kupovinu trajnih potrošnih dobara dobre, ali da nisu dovoljne da bi tržište poljoprivredne mehanizacije reagovalo na odgovarajući način.
– IMT svakodnevno dobija upite za kredite, ali mi nemamo jasna uputstva o njihovoj realizaciji. Sigurni smo da bi se veliki broj poljoprivrednika odlučio za zajmove, jer je mehanizacija u proseku stara i po 20 godina, navodi se u saopštenju IMT-a i dodaje da bi bilo dobro i to da država regresira deo kredita i na taj način pomogne domaćoj industriji.
U IMT-u takođe smatraju da bi za plasman poljoprivredne mehanizacije bilo dobro da se, privremeno, u ovoj i sledećoj godini, za pojedine kategorije mašina smanji PDV na osam odsto.
J. A.
----------------------------------------------------
Jedna prodaja ne rešava krizu
Aleksandar Vlahović, nekadašnji ministar za privredu i privatizaciju, smatra da jedna velika privatizacija ne bi mogla da omogući Srbiji prevazilaženje posledica ekonomske krize. – Efekat te privatizacije je isti kao kada biste se danas zadužili u tom iznosu. A Srbija ima prostora za zaduživanje. Njen javni dug je manji od 30 odsto – rekao je Vlahović.
On kaže da je pitanje šta će se desiti sa tim parama koje se budu realizovale kroz privatizaciju i kroz zaduživanje. – Sigurno je da mi nemamo prava da danas peglamo taj nebalans ili neravnotežu u platnom bilansnom plaćanju na način da smanjimo potrošnju. Mi moramo da finansiramo kapitalne objekte, mi moramo da ulažemo novac u kapitalni razvoj – smatra Vlahović.
[objavljeno: 05/03/2009]
