Izvor: Politika, 09.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ne koristi odobrene zajmove
Kada tražimo isti sumu za naredni četvorogodišnji period u iznosu od 900 miliona dolara, naši partneri nam prvo postavljaju pitanje šta smo od odobrenih sredstva iskoristili, kaže Božidar Đelić
Od našeg specijalnog izveštača
Vašington – U narednom periodu Srbija će finansijerima iz Svetske banke morati da pokaže da efikasno koristi već odobrena sredstva kako bismo imali kredibilitet da u narednom periodu tražimo više novca, kazao je novinarima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Božidar Đelić, potpredsednik vlade. Prema njegovim rečima naš zahtev je jasan i poznat partnerima: insistiraćemo na tome da u narednom četvorogodišnjem periodu dobijemo zajmove u iznosu većem od 900 miliona dolara. „Odnosno da Srbija ne plaća više Svetskoj banci nego što dobija od nje”, objasnio je Đelić.
Međutim, prvo pitanje koje su predstavnici ove međunarodne finansijske organizacije postavili predstavnicima srpske vlade bilo je kako koriste već odobrena sredstva. Ma koliko to zvučalo neverovatno naša zemlja duže vreme ima problem, jer neke odobrene zajmove u ukupnom iznosu od 600 miliona dolara još nije potrošila.
– To je pitanje kredibiliteta. Kada tražimo isti iznos novca za naredni četvorogodišnji period naši partneri nam kao prvo pitanje postavljaju šta smo od odobrenih sredstva iskoristili. Naročito u momentu kada se Svetska banka suočava sa drastičnim ograničenjima finansijskih resursa. Ovih dana o tome smo slušali veoma teške diskusije unutar Svetske banke – kazao je Đelić i dodao da je veoma bitno jer su nam za neke projekte produženi rokovi.
Najvažniji među odobrenim zajmovima čija sredstva Srbija još ne povlači su: 370 miliona dolara za Koridor 10 i deonicu od Niša do Dimitrovgrada, zatim 64 miliona dolara namenjenih za projekte drenaže i odbrane od poplave, kao i pozajmica od 40 miliona dolara za zaštitu životne sredine u Boru. Ako je rok za neke od projekata produžen i do 2013. godine, a Svetska banka će sledeće godine odobriti sredstva za naredni četvorogodišnji period, onda to znači da će Srbija u narednom periodu morati da pokaže rešenost da će odobreni novac zaista i potrošiti.
– Bilo bi tragično za zbog neefikasnosti u sistemu izgubimo odobreni novac i to su veoma jeftini zajmovi sa kamatom od jedan do 1,5 odsto. Diskusija za ukupan iznos novca za četvorogodišnji period će teći od novembra ove do aprila sledeće godine. To znači da ćemo morati da pokažemo efikasnost u trošenju kako bismo dobili veću podršku Svetske banke u narednom periodu – objašnjava Đelić.
Kada je reč o aranžmanu koji Srbija ima sa Međunarodnim monetarnim fondom, vicepremijer ne očekuje nikakve probleme. Prema njegovoj proceni rebalans budžeta za ovu godinu biće usvojen sledeće nedelje.
Na pitanje novinara kako će se prekrojiti šest milijardi „viška” u kasi, jer će minus u budžetu biti manji od očekivanog, naš sagovornik odgovara:
– U Vladi Republike Srbije dogovorena je isplata jednokratne pomoći penzionerima od po 5.000 dinara i urgentna pomoć najsiromašnijim opštinama.
Sa MMF-om je to ranije dogovoreno, a novac je obezbeđen iz dobiti javnih preduzeća. Međutim za isplatu jednokratne pomoći penzionerima odobreno je dve milijarde, što znači da će nedostajati još 4,5 do pet milijardi. A zahtevi za veću potrošnju, koji dolaze iz različitih ministarstava daleko prevazilaze mogućnosti.
– To znači da ukoliko i bude prostora za neke druge namene – neće ga biti mnogo. Apetiti oko rebalansa ne mogu biti veliki. Bilo kako bilo, naš dogovor je da budžetski deficit ne bude veći od 4,75 odsto – odgovara Đelić na pitanje kako će se namiriti različiti apetiti.
On podseća da je MMF Srbiji postavio tri uslova: usvajanje Zakona o fiskalnoj odgovornosti, kreiranje odgovornog budžeta za 2011. godinu i usvajanje penzione reforme. Đelić očekuje da parlament 12. oktobra usvoji zakon o fiskalnoj odgovornosti, kojim će se disciplinovati javne finansije.
----------------------------------------------
Teslini dani nauke
Na sastancima sa predstavnicima Američke akademije nauka dogovoreno je da 10. jula sledeće godine na dan rođenja Nikole Tesle organizujemo prvi veliki skup „Srpsko-američki dani nauke Nikola Tesla”, kazao je novinarima Božidar Đelić. – Tu ćemo definisati nekoliko ključnih projekata za saradnju, a zajedno sa USAID-om smo se dogovorili da deo tih sredstava bude usmeren na finansiranje naučnih projekata. To je mnogo važno jer više od polovine naše naučne dijaspore i neki od najboljih stručnjaka se nalaze u ovoj zemlji – dodao je on.
----------------------------------------------
Dugoročne dinarske obveznice
U razgovoru sa poslovnim bankama prvi put smo čuli da postoji interesovanje za obveznice koje Srbija izdavala u dinarima, istakao je potpredsednik vlade. To pokazuje da investitori smatraju da je naša zemlja postala dovoljno stabilna za ulagače i dodaje:
– Izdavanje za izdavanje srednjoročnih obveznica recimo na pet godina na međunarodnom tržištu postoji jer veliki broj stranih ulagača, koji imaju veoma slabe prinose u evrima, pokazuju spremnost kupuju obveznice u drugim valutama. Za veću kamatu u dinarima koja će nositi veći rizik od evra, ali to je priroda investiranja. I na taj način ćemo raditi na deevroizaciji naše ekonomije. Ovde se i čulo da je sada važno da se jačaju lokalne monete. Mi znamo da će se posle dinara naša moneta zvati evro. Ali to ne može biti sutra. Jer posle ove krize niko ne može da misli da će nam evrozona otvoriti svoja vrata pre 10, 15 godina.
----------------------------------------------
Uloga Srbije u monetarnom ratu
Mi smo vezani za evro i kako prođe evro tako ćemo proći i mi, objasnio je Božidar Đelić ulogu Srbije u svetskom monetarnom ratu. U našem je interesu da evro bude stabilan.
Više od 50 odsto našeg izvoza odlazi u EU i zato nam ne odgovara značajno jačanje evra. Ne odgovara nam ni slabljenje evra u odnosu na američki dolar i kineski juan, jer ćemo više plaćati naftu, koju kupujemo u dolarima. To je bitka u kojoj mi nemamo baš nikakvog uticaja. Ali nedvosmisleno pokazuje da Srbija treba da ima plivajući kurs. I sve one koji se zalažu za fiksni kurs pitam zašto se Kina, Amerika i Evropa ne bore da njihove valute budu fiksne već njime podstiču izvoz. Pomeranje kursa je dovelo do toga da se naš izvoz od početka godine poveća za 20 odsto – podseća Đelić.
Anica Nikolić
objavljeno: 10/10/2010
