Izvor: Politika, 06.Maj.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na putu izlaska iz recesije
U Evropskoj komisiji prognoziraju da će i ove godine inflacija biti ispod cilja, javni dug nastaviti da raste, a deficit pasti
Brisel – Privreda Srbije će i ove godine biti u recesiji, ali se pozitivna nula sada čini bližom nego pre nekoliko meseci. Ovo je zaključak iz najnovijeg izveštaja Evropske komisije (EK) o evropskim ekonomskim prognozama za zemlje članice i kandidate. EK je time korigovala stopu ekonomskog rasta sa minus 0,5 na minus 0,1 odsto.
To znači >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će bruto domaći proizvod (BDP), to jest sve ono što građani i privreda stvore za godinu dana, biti veći za oko 150 miliona evra od očekivanog. Od nominalnog, značajniji je, ipak, psihološki efekat, jer je pozitivna nula sve bliža. To je na liniji nezvaničnih najava koje mogu da se čuju s aktuelnih pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, po kojima će MMF stopu rasta za Srbiju korigovati sa minus 0,5 na nula procenata.
U izveštaju EK navodi se da je najveći doprinos ovoj reviziji rasta dala niska cena nafte na globalnom tržištu, koja je našoj zemlji kao uvozniku tog energenta smanjila troškove proizvodnje. Za sledeću godinu EK očekuje rast privrede od 1,2 odsto.
Privatna potrošnja biće u padu i ove (-1,7) i sledeće godine (-0,4 odsto). Osim stanovništva i država će manje trošiti. Pa EK za ovu godinu prognozira pad javne potrošnje od minus 3,8, a dogodine od minus 0,8 odsto.
Na tržištu rada takođe se vide negativne tendencije. Nakon smanjenja stope nezaposlenosti na 18,9 odsto na kraju 2014, tokom 2015. očekuje se rast nezaposlenost i stopa od 19,3 procentna poena, da bi 2016. bila dodano uvećana (20,3 odsto). Najviše zbog okončanja procesa privatizacije koje Srbiji tek predstoji i najavljenog smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru. Preduzeća u državnom vlasništvu, posmatrači EU za našu zemlju vide kao najveći izazov.
Kada je o inflaciji reč, analitičari EK prognoziraju da će i ove godine cene biti ispod cilja koji je postavila NBS (od 2,5 do 5,5 odsto). Prema njihovim očekivanjima, cene će tokom ove godine porasti 2,4 odsto.
Manjak u državnoj kasi biće smanjen sa prošlogodišnjih 6,7 na 4,9 odsto, dok će državna dugovanja dostići 79,6 odsto BDP. Javni dug će nastaviti da raste i tokom 2017. godine.
U Briselu je juče u okviru Regionalnog dana saradnje predstavljen i izveštaj Balkanski barometar u kome se meri kakvo je raspoloženje građana prema Evropskoj uniji. Prema tom dokumentu najveći optimisti su stanovnici Kosova, jer čak 76 odsto ispitanika misli da je članstvo u EU dobra stvar. Najoprezniji su ispitanici iz Srbije (bez Kosova), gde to misli svega 41 odsto građana.
Balkanski barometar meri i uslove poslovanja za kompanije koje nisu u državnom vlasništvu. Tako 24 odsto ispitanika iz Srbije misli da se poslovno okruženje poboljšalo, dok 36 odsto da je biznis okruženje lošije nego što je bilo pre godinu dana. Da se celokupna ekonomska situacija u Srbiji poboljšala misli svega pet odsto ispitanika, dok 74 odsto njih vidi pogoršanje. Zanimljivo je da 27 odsto kompanija iz Srbije nema internet sajt, a više od polovine ispitanika iz privatnih firmi ne koristi društvene mreže kao vid reklamiranja.
Za region zajednički izazov je visoka stopa nezaposlenosti. O tome je na jučerašnjem Regionalnom danu saradnje govorio Vladimir Gligorov, profesor na Institutu za međunarodne ekonomske studije u Beču. Prema njegovim rečima u čitavom regionu najveći broj anketiranih smatra da su sreća i veze od presudnog značaja za zaposlenje.
– Izuzetak su stanovnici Albanije i Kosova, gde se misli da je to moguće uz pomoć znanja i veština. To je najveći izazov za nezaposlenost u regionu – zaključio je Gligorov.
Juče je bilo najavljeno i prisustvo ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, ali je on otkazao dolazak.
Od zvaničnika EK takođe je moglo da se čuje da će do oktobra za zemlje kandidate, među kojima je i Srbija, dobiti pet do deset preporuka koje će u okviru programa evropskih ekonomskih reformi morati da ispune u narednom trogodišnjem periodu.
------------------------------------------------------------------------------------
Han: Uskoro otvaranje prvih poglavlja
Prva poglavlja sa Srbijom u procesu pridruživanja sa EU uskoro će biti otvorena, izjavio je juče Johanes Han, evropski komesar za susedstvo i proširenje. Prvo među njima biće pod brojem 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom. On naš pregovarački tim ocenjuje kao veoma posvećen, a kako kaže brzina otvaranja poglavlja zavisiće od normalizacije odnosa sa Kosovom i unapređenja vladavine prava. Na pitanje novinara RTS-a da li se može očekivati da se prva poglavlja otvore u junu, Han je odgovorio:
– Dobro je da me niste pitali koje godine u junu.
Izrazio je nadu da će pregovori početi već u toku ove godine.
------------------------------------------------------------------------------------
Očekuje se rast BDP-a za 0,5 odsto
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je juče da će realnija slika o bruto domaćem proizvodu (BDP) biti u sledećim kvartalima, jer će oni porediti stanje nakon poplava, te on ove godine očekuje privredni rast od 0,5 odsto.
Upitan na osnovu čega očekuje privredni rast u ovoj godini s obzirom na to da je u prvom kvartalu zabeležen pad BDP-a od 1,9 odsto, Vučić je rekao da prvi kvartal nije merilo, jer se on poredi sa istim periodom lane, kada je ostvarena najveća proizvodnja električne energije.
Nakon toga su se, podsetio je, dogodile poplave, kada je ta proizvodnja drastično pala.
Očekuje se, kako je naveo, dodatno povećanje proizvodnje u hemijskom kompleksu, pokrenuta je proizvodnja u „Ikarbusu”, u avgustu počinje sa radom druga peć u železari, a uskoro se očekuje i pokretanje proizvodnje u FAP-u, ali i povećanje prihoda u automobilskoj industriji. Tanjug
------------------------------------------------------------------------------------
Tabaković: Nije rano za priče o platama
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da za nju nije (pre)rana priča sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda o povećanju plata i penzija, ali da nije sasvim u redu to pitanje postavi već prvog dana njihove posete.
Tabakovićeva je, gostujući na TV B92, rekla da iznošenje u javnost samo loših vesti zahteva i odgovor da onaj ko preduzima mnogo nepopularnih mera mora da iznosi i činjenice koje neko tretira kao previše optimistične. „Rezultat jeste dobar. A ako govorimo o jednokratnom prilivu dobiti javnih preduzeća, uočavamo razliku u ponašanju prethodnih vlada i ove. Zakon je postojao i ranije da javna preduzeća moraju da uplate dobit u budžet, i to u vremenu kad sam ja bila poslanik. Ali sada su te obaveze izvedene na pravi put, jer smo se svi opredelili da poštujemo zakone i to ne na papiru, nego i u praksi”, rekla je Tabakovićeva.
Ona je podvukla da sada postoji jaka volja da se naplati porez, da se prevedu zaposleni iz sive zone u legalne tokove koji plaćaju poreze i doprinose.
Upitana da li bi se, kada je reč o povećanju primanja, trebalo držati krajnjeg roka, odnosno 2017. godine, guvernerka je odgovorila da ne bi trebalo da se držimo roka, nego brojki u smislu održivosti javnih finansija. „Ako se bude punio budžet, biće i osnova za povećanje primanja”, rekla je Tabakovićeva. Tanjug
.jpg)
