Izvor: B92, 12.Apr.2010, 03:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na pragu prezaduženosti
Beograd -- Ukupni spoljni dug Srbije je skoro 23 milijarde evra. I pored opasnog približavanja zoni visokozaduženih država ne razmišlja o tome da zaduživanja uspori.
Za nepunih deset godina dugovanja su duplirana, a gruba računica pokazuje da se Srbija od 2000. do danas u proseku godišnje zaduživala po milijardu evra i tako sa 11,65 milijardi evra spoljnog duga koji čini javni i privatni sektor došla do 22,93 milijarde.
Prema poslednjim raspoloživim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podacima Narodne banke, ukupan spoljni dug javnog sektora Republike Srbije na kraju februara 2010. godine iznosio je 7,5 milijardi evra, od čega državni dug iznosi 6,9 milijardi evra, dok dug za koji je izdata državna garancija 603,5 miliona evra. U poređenju sa javnim sektorom, dug privatnog je skoro duplo veći - 13,1 milijardu evra, od čega su ubedljivo najveća dugovanja preduzeća 10,3 milijardi, dok dugovanja banaka iznose 2,7 milijardi evra.
"Prosečna ponderisana kamatna stopa za kredite, koje je država zaključila u 2009. godini, ne uključujući korišćenje novca u okviru stendbaj aranžmana sa MMF-om, iznosila je 2,16 odsto. Prosečan rok otplate je 18 godina, a prosečan period počeka od četiri godine i 10 meseci". kaže Branko Hinić, direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja.
Otplata
U ovoj godini planirana je otplata javnog spoljnog duga od 496 miliona evra. Od toga za otplatu glavnice odnosi se 250,4 miliona evra, a kamate 245,6 miliona evra. Mnogo veće su dospele obaveze preduzeća i banaka koje iznose nekoliko milijardi.
Upravo u ovaj prosek skoro da se uklapa i ruski kredit od 200 miliona dolara potpisan nedavno u Moskvi, namenjen za pokrivanje ovogodišnjeg budžetskog deficita. Iako će se potrošiti u ovoj godini, obaveza početka vraćanja je od 2012. dok poslednja rata dospeva 2021. godine. U ovom trenutku se ne zna sa sigurnošću šta je sa ostalih 800 miliona dolara, kojima bi trebalo da se finansiraju železnička i putna infrastruktura. Projekti su predloženi, a o tome će biti vođeni pregovori za mesec dana.
Da više brine ubrzani tempo zaduživanja, od visine duga prema bruto domaćem proizvodu, upozorio je odlazeći guverner Radovan Jelašić. "Dodatno zaduživanje ima smisla ako se koristi za investicije. Prošle godine ulaganja su bila mnogo manja od vrednosti novog zaduživanja i upravo je i zbog toga postignut dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom da se smanji tekuća potrošnja i da se otvori jedan dodatni prostor za investicije, pošto one treba da povuku razvoj Srbije", kaže Jelašić.
Dobar znak je i što je umesto 360 miliona evra, kolika je treća tranša MMF, Srbija nedavno povukla polovinu 180 miliona.
U toku 2009. i u prva dva meseca 2010. godine Srbija je povećala spoljni dug za 1,1 milijardu evra, odnosno upravo onoliko koliko se i zadužila prema Fondu.
"Javni spoljni dug je u međuvremenu bio na istom nivou 6,4 milijarde evra, dok je zaduženost privrede smanjena, a banaka povećana za po 900 miliona evra. Dakle, povećanje spoljnog duga iznosi nešto preko pet odsto. Međutim, njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu je povećano za 10 procentnih poena i krajem februara iznosi oko 75 odsto BDP. Razlog je pad ekonomske aktivnosti, ali i slabljenje dinara. Time se Srbija približava granici visokozaduženih zemalja po kriterijumu Svetske banke, a što iznosi 80 odsto BDP", kaže Hinić.
Kome dugujemo?
- Međunarodne finansijske institucije (MMF, IBRD, IDA, IFC, EBRD, EU") 5,23 milijarde evra
- Pariski klub 1,82 milijarde evra
- Londonski klub 791 milion evra
- Ostali kreditori 12,22 milijarde evra
- Kliring 77,9 miliona evra
- Kratkoročni dug 2,25 milijardi evra
Napomena: Izvor NBS
Očigledno je da će održivost duga zavisiti od brojnih okolnosti. Sa internog stanovišta, kaže naš sagovornik, bitno je da se privreda, stanovništo i država ponašaju obazrivo pri donošenju odluka o potrošnji i investicijama, pogotovo ako se za ove namene planira korišćenje kreditnih izvora.
"Sa eksternog stanovišta, činjenica je da će nam, i posle ekonomske krize, na raspolaganju biti relativno mala sredstva, odnosno da se ne može računati na njihovu obilnost kao pre tri ili četiri godine. Naravno u ovoj konstelaciji neće postojati mogućnost da se znatnije poveća ekonomski rast, sem pod pretpostavkom da relativno oskudna sredstva iskoristimo za investicije. Dodatni problem koji ovim putem treba rešiti jeste povećanje izvoznih priliva. Naime, za dugoročnu održivost spoljnog duga bitno je da se gotovo četiri petine ekonomskog rasta bazira na povećanju izvozne ponude", ukazuje Hinić.
Da smo država koja odavno ima ključnu slabost da funkcioniše na bazi ugrađenog deficita, ukazuje i dr Miodrag Zec, profesor Filozofskog fakulteta. Oduvek se više trošilo nego proizvodilo, uvozilo nego izvozilo.
"Svi naši dugovi, zapravo ne služe da se na duži rok stabilizujemo, već da odložimo neophodne reforme. Od 2000. godine govorimo da ćemo se ponašati drugačije. Reprogramirali smo dug prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, počela je privatizacija kojom smo nadomeštali nedostajući novac. Dugo godina unazad imamo matricu da jaz između proizvodnje i potrošnje, izvoza i uvoza zatvaramo kreditima. Kad se matrica bude promenila, možemo reći da je tranzicija u Srbiji završena", zaključuje dr Zec.
Ministri i analitičari različito o dugu
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da "Srbija ima prostora da se zadužuje sve dok nivo ukupnog duga ne dostigne neki nivo od 40 procenata u odnosu na društveni bruto proizvod. U ovom trenutku je 32 procenta. Zajedno sa Rusim i svim ostalim kreditima koji su planirani u budžetu za ovu godinu”.
Iako ministar Dinkić kaže da se vlada vrlo štedljivo ponaša, neki ekonomisti su drugačijeg mišljenja, i objašnjavaju da je zemlja visoko zadužena, ako je dug veći 2,2 puta od ukupnog izvoza roba i usluga. Prošle godine Srbija je bila iznad te crte, precizno 2, 75 puta više.
"Izrazito se brzo zadužujemo. Kad gledate pokazatelje na koji se oni oslanjau,a to je kolika je zaduženost u odnosu na BDP to nije jedini dobar pokazatelj. Vi morate imati uređenu privredu, lokalne izvore, pre svega proizvodnja radi izvoza, jer to donosi devize. Ukoliko nemate neki prihod devizni vi ste oslonjeni na zaduživanje”, rekao je Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja.
"Srbija je po svim pokazateljima u ovoj godini visoko zadužena zemlja i tu nema nikakvog spora. Ako je iznos anuiteta koji treba isplatiti u toku godine veći od pet odsto bruto domaćeg proizvoda zemlja je visoko zadužena. Mi smo prošle godine imali taj odnos”, kaže Mlađan Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka.
Sposobnost da vraćamo kredite, smatraju ekonomski analitičari, najviše će zavisiti od snage naše privrede, kao i sposobnosti da izvozimo i time obezbedimo devize
