Izvor: B92, 27.Sep.2011, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na ivici prezaduženosti?
Novi Sad -- Otkako su planule prve srpske devizne obveznice, u visini od milijarde evra, ne smiruju se priče o tome koliko će nas sve to koštati.
Postavlja se pitanje i da li je Srbija tim potezom sama sebi otvorila put u prezaduženost.
"Izdavanje obveznica je suprotno politici u koju smo se do juče zaklinjali, a to je da ne srljamo u nova zaduživanja i da smanjimo javnu potrošnju. Već sa tog gledišta ovaj potez ne može da dobije prelaznu ocenu", kaže ekonomski stručnja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dr Danijel Cvjetičanin.
Koliko u ovom trenutku Srbija duguje? Prema podacima za prvo polugođe ove godine naš javni dug je iznosio 13, 3 milijarde evra. Tokom ove godine povećan je za 1,1 milijardu, jer je država izdala dugoročne dinarske obveznice. Skoro 60 odsto srpskih dugovanja je vezano za evro, 21,6 odstoje u drigim valutama a ostatak u dinarima.
Kakav recept za nas imaju međunarodne institucije koje zovemo u pomoć kad god nešto zaškripi. Šef misije MMF-a Bogdan Lisovolik nedavno je objasnio da u žiži interesovanja srpske javnosti treba da bude ekonomsi rast. Mere koje se donose moraju se usmeriti na popravljanje poslovne klime. Uz to treba osloboditi tržište da uslovi zapošljavanja postanu liberalniji. Saveta dobronamernih bilo je i pre, ali nije imao ko imao da ih sluša. Deset godina će brzo proći a a kada saznamo uslove pod kojima smo se zadili biće nam jasnije šta nas čeka. Naš glavni porblem je u tome što moramo da se zadužujemo. Zvuči naivno, ali je tako.
Kada se sve sabere javni dug Srbije će ove godine biti 43,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Tako nas od granice zvanične prezadiženosti od 45 odsto deli manje od dva odsto.
Kroz najnovije evro-obveznice Srbija se zadužila uz kamatu od 7,25 odsto godišnje, a druge detalje znaćemo tokom ove sedmice. Ključno pitanje je: šta treba da uradimo da se ne bi našli u problemu kada decenija prođe i ceo iznos stigne na naplatu?
Iako se stalno pominje suma u evrima, prve srpske međunarodne obveznice su nominovane u dolarima. To značio da bi društveni bruto proizvod morao da se povećava u skadu sa kamatom, da bi zajam mogao redovno da se otplaćuje.To je moguće tek ako nam inflacija bude kao i matična zemlja nominovane valute.
Uz to, privredni rast morao bi da bude bar pet odsto. Ekonomisti skoro uglas kažu da je to teško ostvarivo ako ne i nemoguće. Ali ukoliko se sve ovo ne ostvari i ako kriza potraje čeka nas grčki scenario. U najgorem slučaju dug će se namirivati prodajom imovine.
O tome zašto smo se odlučili za devizne obveznice, stručnjak Miroslav Zdravković kaže da je tokom avgusta opalo interesovanje za dinarske hartije koje je država izdavala te da nam je ostalo samo zaduživanje u nominovanim papirima. Što se tiče detalja i toga koliko su oni povoljni ili nepovoljni po Srbiju jasniju sliku ćemo imati kada se objave svi uslovi vezani za vraćanje duga, zatim ko je kupio srpske hartije.
Ali, ono što je već sada jasno je da Srbija ima preveliku potrošnju i bez njenog smanjivanja vrlo brzo ćemo se naći pred ponorom. Pre svega naš penzioni sistem je neodrživ, rekao je Zdravković.
