Izvor: Politika, 22.Feb.2012, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na dužničkoj klackalici
Ekonomisti zabrinuti da u našoj zemlji mnogo pre 2015. godine situacija s otplatom državnog duga može da se izdramatizuje
Srbija će ove godine samo za otplatu dugova i pokrivanje minusa u kasi morati da izdvoji čak 510 milijardi dinara, odnosno 5,1 milijardu evra. To je čak 14 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao privreda stvaramo. Do kraja godine naš državni dug će, prema proceni Fiskalnog saveta, dostići 50 odsto, što je znatno više nego što zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dozvoljava. I to nije sve. Postoji opasnost da do kraja 2015. godine javni dug dostigne čak 60 odsto BDP-a. I dok se domaća ekonomska javnost pita bliži li se to Srbija opasnom grčkom scenariju na koji je još pre dve godine upozoravao bivši guverner Radovan Jelašić, na ova alarmantna upozorenja članova Fiskalnog saveta zvanične reakcije nadležnih još nema. Oglasio se jedino Dušan Nikezić, državni sekretar Ministarstva finansija, istakavši da „ne priznaje takve podatke”.
Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, smatra da je procena Fiskalnog saveta optimistična. Nivo od 60 odsto, po njemu, može da se dostigne mnogo pre 2015. godine. Podseća da Međunarodni monetarni fond očekuje da javni dug bude negde oko 54 odsto BDP-a na kraju ove godine.
– Nije nepoznato šta bi trebalo uraditi – povećati poreze da bi se povećali javni prihodi koji su pali na ispod 39 odsto BDP-a. Trebalo bi smanjiti i javnu potrošnju, a to znači izdatke za plate, penzije i subvencije. Problem je u tome što to nije socijalno održivo, a i delovalo bi recesiono, tako da nije uopšte izvesno da bi se zaista i smanjio teret javnog duga – zabrinut je Gligorov.
Mihajlo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), iskreno priznaje da je zabrinut zbog analize Fiskalnog saveta.
– Stanje nije zabrinjavajuće, ali tendencija rasta javnog duga jeste. Ako se ovako nastavi, situacija može da se izdramatizuje u relativno kratkom roku. A u ekonomiji je kratak rok oko dve godine – kaže naš sagovornik.
I MMF i Fiskalni savet istakli su kako vlada što pre treba da donese jasan plan kredibilnih mera kako bi državni dug vratila u zakonom predviđene okvire. Po propisima, javni dug ne bi trebalo da bude veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda.
– S obzirom na to da su izbori za tri meseca verujem da aktuelnoj vlasti neće pasti na pamet da pogorša sopstvenu političku poziciju zarad poboljšanja ekonomske situacije – kaže profesor Crnobrnja.
Ko god da posle izbora sedne u fotelju ministra finansija biće u nezavidnoj poziciji, dodaje. Verovatno će porez na dodatu vrednost morati da se poveća, skočiće i akcize na benzin, duvan i alkoholna pića, procenjuje Crnobrnja.
Kaže i to da će naša zemlja ove godine najverovatnije morati dodatno da se zaduži za još oko milijardu evra, a uslovi na međunarodnom tržištu nisu baš sjajni. On ipak podseća da će, osim pet milijardi dinara koliko Srbija mora da izdvoji za pokrivanje minusa u kasi i dugove, istovremeno imati i novčane prilive. Kaže da prihodi od doznaka, odnosno novac koji rođaci iz inostranstva šalju u zemlju, nije zanemarljiv.
Što se Nenada Gujaničića, glavnog brokera „Sinteza investa” tiče, spirala državnog zaduživanja opasno se zahuktava. Pet milijardi evra, koliko ove godine treba da izdvojimo za servisiranje obaveza, velike su pare za naš kapacitet.
– Država će morati svoje obaveze da servisira emitovanjem novih dužničkih papira, tu smo, po svemu sudeći saterani u ćošak – ocenjuje Gujaničić.
Miroslav Prokopijević, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da nije najbitnije da li je naš dug prekoračio zakonom dozvoljenu granicu, mnogo je važnije da li smo u stanju da ga vratimo.
– Vidim da se ovde igra neka vrsta društvene igre da li su državna zaduživanja iznad ili ispod 45 odsto. A mi smo na pragu grčkog scenarija. Bojim se da ćemo preduzeti nešto tek kad bankrotiramo, a naši problemi će se zaoštriti mnogo pre 2015. godine – zabrinut je Prokopijević.
Gujaničić, s druge strane smatra da je dobro što u zakonu postoji neka vrsta ograničenja. Znajući naše političare, vrlo je važno da postoji neka granica, dodaje. Ali Srbija ne može svoj nivo duga da upoređuje s razvijenim zemljama, jer će one svoje obaveze mnogo laške da plaćaju. On navodi primer Japana, čiji je državni dug dostigao 200 odsto BDP-a, ali to ne znači da Srbija sme to sebi da dozvoli.
----------------------------------------------
Nemoguć islandski recept
Ukoliko bi u Srbiji, baš kao i u Islandu, sud zabranio odobravanje kredita s valutnom klauzulom došlo bi do sloma kreditnog tržišta, ubeđen je ekonomista Miroslav Prokopijević. Kako kaže, 90 odsto zajmova odobrava se u evrima, i kad bi naša država primenila islandski recept niti bi ko davao, niti bi ko uzimao kredite. Takođe, banke s Islanda opraštale su dugove onim građanima čiji zajmovi prelaze 110 odsto vrednosti imovine.
Profesor Vladimir Gligorov kaže da ukoliko bi država rešila da oprašta dugove, to bi dodatno povećalo javni dug.
– Ukoliko bi, opet, država rešila da ne vraća dugove, oni bi morali da se restrukturiraju prema inostranstvu, kada je reč o stranom dugu, ili bi država naprosto prestala da izvršava obaveze prema domaćim kreditorima, što bi imalo ozbiljne negativne posledice – upozorava.
----------------------------------------------
Ministarstvo finansija: Srbija nije Grčka
Srbija je neuporedivo manje zadužena nego Grčka, u relativnom smislu skoro četiri puta manje, a u apsolutnom iznosu dug Srbije je manji čak 20 puta od grčkog duga, tako da je u tom smislu svako poređenje Srbije i Grčke krajnje neumesno, kažu u Ministarstvu finansija.
Potrebe Srbije za finansiranjem, imajući u vidu likvidnost bankarskog sektora u Srbiji i na ostalim segmentima domaćeg finansijskog tržišta, mogu se u najvećem delu zadovoljiti na domaćem tržištu, što znači da Srbija neće imati znatnu izloženost prema stranim investitorima. Vlada će nastaviti da poštuje fiskalna pravila i preduzeti mere za smanjenje učešća javnog duga u BDP. Ona su i uvedena kako bi se predupredila mogućnost dolaska u takvu situaciju, napominju u ovom ministarstvu.
Oni dodaju da je javni dug na kraju januara 2012. iznosio 14,47 milijardi evra, odnosno 43,2 odsto BDP.
Anica Telesković
objavljeno: 23.02.2012.
