Izvor: Blic, 03.Feb.2010, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija među zemljama sa najvećim rastom štednje
U poslednjih deset godina štednja građana u poslovnim bankama je povećana 45 puta, što Srbiju stavlja u red zemalja sa najvećim rastom štednje u svetu, objavio je danas finansijski portal Kamatica.com.
Na kraju 2009. štednja stanovništva u poslovnim bankama, preračunata u dinare, iznosila je više od 577 milijardi, što je oko 6,2 milijardi evra. Skoro 98 odsto ukupne štednje građana činila je devizna štednja.
Oko 88 odsto devizne štednje bila je štednja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po viđenju i oročena štednja do godinu dana, a kod dinarske štednje te vrste štednje su činile 93 odsto.
Devizne rezerve banaka, kako je navedeno, čine 1,4 milijardi evra deviznih rezervi Narodne banke Srbije.
U odnosu na 2002. godinu, najviše su se povećale devizne rezerve u hartijama od vrednosti - čak 11 puta - i devizne rezerve u zlatu, koje su utrostručene u tom periodu.
Jedino smanjenje deviznih rezervi u posmatranom periodu je zabeleženo u 2008. godini, kada su značajna sredstva povučena od velikog broja stranih investicionih fondova, banaka i kada je bila prisutna kriza poverenja medju štedišama poslovnih banaka. U ovoj godini su devizne rezerve smanjene sa 10,9 milijardi evra na 9,1 milijardu evra.
Pored toga što je u septembru 2008. izbila kriza poverenja među štedišama poslovnih banaka u Srbiji i u nepuna tri meseca povučeno blizu milijardu evra štednje, a devizne rezerve se smanjivale zbog neophodnih intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu, na kraju 2009. zabeležena je rekordna štednja stanovništva u poslovnim bankama i najviši nivo deviznih rezervi Srbije koji je ikad ostvaren.
Brzom vraćanju poverenja građana u štednju u poslovnim bankama su doprinele prvenstveno vladine mere, u pogledu ukidanja oporezivanja ostvarenih kamata u 2009. i povećanja iznosa štednih uloga deponovanih u poslovnim bankama, čiju isplatu u slučaju likvidacije ili stečaja banke garantuje država sa 50.000 evra.
Veliki doprinos su dale i poslovne banke svojim atraktivnim ponudama vrlo visokih kamatnih stopa na dinarsku i deviznu štednju u poslednjim godinama.
Kada su u pitanju devizne rezerve, osnovni izvor njihovog povećanja je bio novac dobijen iz aranžmana sa MMF, a značajan doprinos je dalo i povećanje štednje stanovništva u poslovnim bankama.
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su sa oko 2,9 milijardi evra u 2002. godini, kada je izvršena sukcesija i odmrzavanje sredstava u inostranstvu, povećane na čak 12 milijardi evra u 2009, što predstavlja učetvorostručenje za samo sedam godina.
Najveći rast deviznih rezervi je ostvaren u 2006. godini, kada su one gotovo udvostručene za samo godinu dana. U strukturi deviznih rezervi dominiraju harije od vrednosti, koje čine oko 8,1 milijardi evra.
Efektiva i depoziti u inostranstvu čine oko 18 odsto ili 2,1 milijardi evra, specijalna prava vučenja oko 13 miliona evra, a zlato oko 325 miliona evra.
