Izvor: B92, 17.Jan.2012, 05:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija lider, ali po nezaposlenosti
Beograd -- Srbija, posle Makedonije i Bosne i Hercegovine, po stopi nezaposlenosti od 23,7 odsto, prednjači među zemljama regiona i Evrope.
Na prostoru bivše Jugoslavije stopa nezaposlenosti najveća u Makedoniji - 31,2 odsto, u Bosni i Hercegovini je blizu 25 procenata dok je u Srbiji na kraju novembra 2011. dostigla 23,7 odsto.
Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori je 18 odsto, Hrvatskoj 12,7 odsto dok je najmanja u Sloveniji 8,2 odsto.
U Evropskoj uniji nezaposleno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je 9,8 odsto radno sposobnog stanovništva, u evrozoni je taj broj nešto veći, 10,3 odsto, a "prednjači" Španija sa 22,9 odsto nezaposlenih. Kod ostalih članica EU nezaposlenost ide ispod 20 procenata, a najveća je u Irskoj 14,6 odsto, Slovačkoj 13,5 odsto, Portugalu 13,2 odsto.
U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da trenutno stanje u privredi pokazuje da će se pad zaposlenosti nastaviti. "Za poslednje tri godine troškovi usluga porasli su za 39,6 odsto, a troškovi proizvodnje za više od 42 odsto. Kupovna moć građana pala je za 35 odsto. S obzirom na sve to firme su morale da racionalizuju troškove. Ljudi najviše bez posla ostaju u prerađivačkoj industriji, u kojoj je 2008. godine radilo 356.000 ljudi, a danas ih je svega 289.000. Dosta radnih mesta izgubljeno je i u sektoru usluga, kao i u samostalnim trgovinskim i ugostiteljskim radnjama", navodi portparol Unije Dragoljub Rajić.
Kod naših suseda iz EU procenat nezaposlenosti je mnogo niži nego u Srbiji i to u Bugarskoj 10,9 odsto, Mađarskoj 10,7 odsto, Rumuniji 7,3 odsto,
Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković kaže da povećanje stope nezaposlenosti u Srbiji sa 22,2 odsto iz aprila na 23,7 odsto u novembru nije neočekivano upozorivši da ako ne dođe do snažnog preokreta i privrednog rasta tokom godine bez posla bi, do kraja 2012. moglo da ostane još 50.000 radnika.
On je kazao da je rast nezaposlenosti u Srbiji očekivan, jer je privredna aktivnost u 2011. godini stagnirala i da će ukoliko se takav trend nastavi ove godine bez posla ostati 35.000 ljudi u sektoru preduzetništva i 15.000 zaposlenih kod pravnih lica.
Zdravković je naglasio da je za povećanje stope zaposlenosti neophodan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od najmanje četiri procenta, što je teško ostvarivo imajući u vidu produbljenje krize i nestabilnosti u evrozoni, što će se "preliti" i na Srbiju.
Zaposlenost u Srbiji ne pada od juče, već 23 godine, tačnije od 1988, rekao je on i dodao da je trenutno zaposleno 1.739.000 radnika izuzimajući poljoprivrednike i one koji su zaposleni u sivoj ekonomiji dok je nezaposleno oko 737.870 osoba.
Sva zvona zvone na uzbunu
Ekonomista Miladin Kovačević, zamenik direktora Zavoda za statistiku, napominje da "sva zvona zvone na uzbunu".
"Potrebna nam je nacionalna platforma za rešenje problema i reforme. Izbori ne smeju da budu alibi za nesprovođenje radikalne konsolidacije i reformi koje bi mogle da točkove naših kola izvade iz blata u kojem se nalaze", jasan je Kovačević, koji upozorava na "preteću krizu likvidnosti i javnog duga" u Srbiji.
Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić Katić rekla je da je jedan od glavnih uzročnika stalnog rasta nezaposlenosti u Srbiji dugo trajanje tranzicije i privatizacije. Za predstavnike sindikata povećanje nezaposlenosti takođe je očekivano, a oni smatraju da će ta stopa i dalje rasti. Gotovo istovetne izjave, sa takvim prognozama, dali su čelni ljudi vodećih sindikata Ljubisav Orbović, Ranka Savić, Branislav Čanak i Ivica Cvetanović.
Analitičar Ekonomskog instituta Ivan Nikolić takođe smatra da su rezultati Ankete o radnoj snazi potpuno očekivani, s obzirom na "alarmantno stanje privredne aktivnosti, naročito u realnom sektoru".
On objašnjava da se "ne vidi kraj smanjenju zaposlenosti, niti način kako da se to zaustavi, tako da je situacija potpuno zabrinjavajuća. Nema nikakvog uporišta u statistici koje bi ukazivalo na to da će se tržište rada oporaviti, odnosno da će privredna aktivnost u realnom sektoru da oživi".
Nikolić smatra da će se pad zaposlenosti nastaviti i da će se pokazati i u narednoj anketi o radnoj snazi, koju će Zavod za statistiku uraditi u aprilu. On dodaje da je izvesno da će kriza u Evropskoj uniji potrajati i da će možda dobiti još nepovoljnije razmere, te da se ne vidi rešenje za krizu javnog duga u evrozoni.
"Zbog toga smo okrenuti sami sebi, jer ne možemo da očekujemo rast tražnje koja bi podstakla naš izvoz. Moramo da razmišljamo, ma koliko to bilo radikalno i nekonvencionalno, o tome kako da sopstvenim sredstvima nešto uradimo; na primer većim investicijama u energetiku, koje bi zatim pokrenule i sektor malih i srednjih preduzeća", kaže Nikolić, upozoravajući da nikakva parcijalna inicijativa, poput sada aktuelne razvojne banke, ne može samostalno da preokrene stvari nabolje.
