Izvor: Politika, 13.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija klizi u recesiju
Bez pet milijardi dolara inostranih kredita i investicija ove godine, naša privreda i pretežan deo građana suočiće se sa ozbiljnim teškoćama a pod udar će doći i devizne rezerve, tvrdi se u najnovijem broju „Makroekonomskih analiza i trendova”
Privreda Srbije polako, ali sve izvesnije, klizi u recesiju. Na takav zaključak ne upućuje samo pad industrijske proizvodnje za oko 0,5 odsto mesečno, već i sve izglednije malaksavanje privredne aktivnosti u gotovo svim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nosećim granama i delatnostima naše ekonomije.
Biće dobro, kako je juče procenio urednik biltena Ekonomskog instituta „Makroekonomske analize i trendovi” Stojan Stamenković, ako ovu godinu završimo sa 0,5 procenata rasta bruto domaćeg proizvoda.Da li ćemo do te „pozitivne nule” i doći, najviše zavisi od sume stranih direktnih investicija, odnosno spoljne kreditne podrške. Bez pet milijardi dolara naša privreda, kao i pretežan deo građana suočiće se sa ozbiljnim teškoćama, a Narodna banka Srbije sa topljenjem deviznih rezervi i problemima u blagovremenom izmirivanju dospelih obaveza. Ovo tim pre što su devizne rezerve NBS već u nekoliko prethodnih meseci, ne samo zbog intervencija na tržištu, opale za 1,7 milijardi dolara.
Problem naše privrede, a samim tim i ekonomske politike, kako je upozorio dr prof. Boško Živković, nisu ni inflacija, niti kurs dinara. Naša najveća nevolja biće suočavanje sa sve izglednijom recesijom. Za njeno „lečenje” potrebni su nešto drugačiji lekovi od onih koje sada primenjuje NBS – visoka referentna kamata i kruta novčana i kreditna ograničenja. Na tako nešto upućuje ne samo jenjavanje privredne aktivnosti, već i pad kreditne aktivnosti poslovnih banaka. Država, kako reče Živković, obećava 50 milijardi dinara za podršku malim i srednjim preduzećima, ali ta suma, koja će se po svemu sudeći deliti „i po babu i po stričevima”, neće nam mnogo pomoći. Konačno, sve zemlje u svetu maksimalno popuštaju monetarne kočnice, pa bi i Narodnoj banci valjalo da preispita svoje dosadašnje poteze, zaključio je Živković. Tim povodom Stamenković dodaje da model ciljane inflacije NBS i njeno kontrolisanje pomoću repooperacija više ne deluje. Na sceni su drugi faktori neravnoteže.
Po Stamenkoviću, problem zaustavljenog privrednog rasta ne odnosi se samo na manju ponudu dobara za domaće, a naročito inostrano tržište, koliko sa stanovišta poremećenih proporcija u tek usvojenom budžetu za ovu godinu. Januar će, po svemu sudeći, biti katastrofalan u pogledu poreskih i drugih prihoda, a rashodi stoje sasvim otvoreni. Po njemu, ako se ne pronađu izdašniji izvori prihoda i ne smanji utaja poreza, rebalans budžeta biće neophodan već za koji mesec ili će se, kako reče, stvar prepustiti inflaciji i rastu deficita državnih računa i više od 2,5 procenata BDP.
Ostaje da se vidi, upozorio je Stamenković, šta će o svim ovim i drugim otvorenim pitanjima i procenama reći i bord direktora MMF-a koji u petak, 16. januara, treba da odluči o našem aranžmanu i izgledima da dobijemo 520 miliona dolara za jačanje okrnjenih deviznih rezervi.
Pitanje o kojem nije lako ni razmišljati glasi: šta ako MMF zatraži reviziju pojedinih stavki na rashodnoj strani budžeta, a srpska vlada je u sve računice i kombinacije ušla sa planiranim rastom BDP od 3,5 odsto, za koji, kako se sada čini, nema mnogo izgleda.
-----------------------------------------------------------
Recesija: „Faza nepovoljnog kretanja privredne konjunkture u kojoj dolazi do opadanja privredne aktivnosti posle buma. Nacionalni dohodak se još povećava, ali se smanjuje stopa privrednog rasta, investicione aktivnosti su nedovoljne, kao i iskorišćenost kapaciteta. Sledi rast nezaposlenosti i velika nelikvidnost banaka; suzbija se monetarnom i kreditnom politikom, a ako to ne uspe - to je tada prelazna faza ka depresiji.”
(Nada Vukčević, „Finansijsko-bankarski rečnik”).
S. Kostić
[objavljeno: 14/01/2009]
.jpg)
