Izvor: B92, 09.Jan.2011, 19:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija još kasni za "bivšom braćom"
Beograd -- Ekonomski oporavak Srbije,zasnovan na izvozu dobio je zamah, ocenili su stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda.
Promena ukupnih privrednih kretanja koja će sa uvoza i trgovine da promeni pravac ka izvozu i prodaji domaćih proizvoda inostranstvu, deo je strategije razvoja Srbije do 2020.
Uz sva povećanja naš izvoz je ipak skroman. Da bi smo, gledano statistički, dostigli vrednost izvoza po stanovniku kakav ima Slovenija potrebno nam je skoro >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << devet, a da uhvatimo korak sa Hrvatskom oko četiri godine.
Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, dodaje da se izvoz povećava. „Biće procenat ili dva manji nego u 2008. godini ali sa jakim ubrzanjem koje proističe iz industrijskog sektora i znači da će 2011. premašiti vrednost od osam milijardi evra sa tendencijom daljeg rasta", dodaje on.
Koliko su nam mašine stare lako je vidljivo iz zvanične statistike. Prosečna starost mašina u tekstilnoj industriji je 35, a u mašinskoj 34 godine. Mašine i oprema u građevinskoj industriji stare su oko 30, u hemijskoj oko 28, a u prehrambenoj industriji 27 godina. Farmaceutska industrija koristi mašine stare u proseku 21 godinu.
Prošle godine smo zabeležili rast izvoza za oko 22 odsto, pre svega zahvaljujući kursu, odnosno niskoj vrednosti dinara. Da nema US Stila, naš izvoz bi bio manji za više od polovine. Problem naše industrije je tehnološke prirode.
Nikola Janković iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) kaže da je „ono što nedostaje kompanijama, uglavnom domaćim, ne svim, razvijena tehnologija da bi proizvod bio konkurentniji. Mi imamo konkurentnu cenu radne snage, ali da bi proizvod bio konkurentniji naravno da su potrebne nove tehnologije".
Ipak, ima delatnostii u kojima, što zbog tradicije, što zbog jeftine radne snage možemo u svet.
Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije, navodi da su „industrija nameštaja i drvna industrija nešto od čega možemo da očekujemo značajan rast. Industrija građevinskog materijala, s obzirom da se puno radi na tome da vidimo da u regionu plasiramo što veći broj roba, i neki deo elektronike i telekomunikacionih oprema".
Jedan reklamni sekund na moskovskim TV kanalima košta oko 20 hiljada dolara. Doći i ostati na velikom tržištu je skupo, traži vreme, dobru a jeftinu robu.
Uvek je bolje kada se to radi udruženo, kao što je kada je reč o ruskom tržištu, gde zajednički nastupa 10 tak proizvođača hrane iz Srbije. Osim hrane još ima proizvoda koje možemo prodati inostranstvu.
Zoran Jovanović, direktor firme Esensa, kaže da je „potrebno puno vremena i puno rada. Rada sa stručnjacima koji su kvalifikovani u ovoj oblasti, a potrebno je i dosta novca. Otprilike za plasman jednog proizvoda na neko inostrano tržište, što se tiče vremena potrebno je od šest do dvanaest meseci".
