Izvor: B92, 25.Jul.2010, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija jede krastavčiće iz Indije
Selenča -- Proizvođači kornišona iz Srbije veoma su zabrinuti zbog nekontrolisanog uvoza krastavca iz daleke Indije.
U poslednje tri godine, domaća prehrambena industrija nalazi se pod sve jačim pritiskom robe koja dolazi ne samo iz regiona, nego čak i sa drugih kontinenata.
Domaća industrija poziva državu i inspekciju na strožu kontrolu zdravstvene ispravnosti robe koja se uvozi.
Na prvi pogled, problem može da deluje trivijano ali za stotine porodica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz sela Selenča u Bačkom Petrovcu, uvoz krastavčića iz Indije može da bude poguban.
Berba korinošona je u punom jeku. Samo u Selenči zasađeno je 35 hektara krastavaca.
Međutim, krastavci koji se proizvode u tom selu naći će se na istom rafu sa krastavcima koji su proizvedeni u Indiji i koji su pri tom nešto skuplji od domaćih.
"Nije nimalo logično da se uvozi krastavčići iz Indije”, smatra uzgajivač iz Selenče, Stefan Lipak. "I kakav je to kvalitet, sigurno nije kao naš”, žali se on.
Tatjana Fačara kaže da joj nije jasno zašto se kornišoni uvoze kada oni mogu da se proizvedu i u Srbiji.
Za razliku od domaćeg krastavca koji se konzervira u teglama u roku od nekoliko sati od berbe, onaj iz Indije dolazi u buradima odakle se prepakuje u tegle na koji se lepi nalepnica jedne poznate firme sa natpisom na srpskom jeziku.
Sam natpis da je zemlja porekla Indija je ispisan vrlo diskrentim, jedva čitljivim slovima. Uz to, mada je takav proizvod u suštini samo prepakovan krastavičić iz Indije, oporezuje se kao naš.
U Selenči, gde se proizvodi veliki procenat domaćih krastavčića, smatraju da nemaju jednake uslove kao strani proizvođači i da naš sistem nije u stanju da proveri zdravstvenu ispravnost takvih kornišona.
"Ti krastavci dolaze u buradima, putuju trideset dana”, podseća Tomislav Jakić iz kompanije "Zdravo” Selenča. "Ne mogu da ostanu sveži mora da im se dodaje neki konzervans, potrošači i ne mogu da znaju šta kupuju”, smatra on.
Proizvođna kiselih krastavčića i ne zvuči kao neki stožer domaće ekonomije koji je ugrožen ali u neku ruku ima simboličnu vrednost.
Ako poljoprivredna zemlja uvozi kisele krastavce iz nekoliko hiljada kilometara udaljenje zemlje, kakav spoljnotrgvinski deficit možemo da očekujemo?
