Izvor: B92, 05.Avg.2011, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija "imuna" na zlatnu groznicu
Beograd -- Najnovija zlatna groznica koja hara većim delom planete Srbiju mimoilazi jer kod nas nema para za ovaj vid investiranja.
Naša centralna banka u zlatu drži 4,6 posto deviznih rezervi - u junu to je bilo 455 miliona evra.
Srbija nije bila uključena u zlatnu trku kupovinom, ali zlato nije ni prodavala radi izmirivanja obaveza.
Koliko ulagača iz Srbije koristi zlato kao sigurno utočište za svoja sredstva teško je reći. Podaci o tome kao o štednji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se ne vode.
Uostalom, mnogo više žitelja Srbije razmišlja to tome kako da sastavi kraj s krajem nego što ih boli glava zbog investiranja.
Ako neko i pomisli da prebaci ušteđevinu u zlato, treba da zna da ne treba da kupuje nakit već dukate veće karatne vrednosti.
Po procenama, cena unce zlata porašće do 1.750 dolara jer zlato ne kupuju samo privatni investitori nego i hedž-fondovi i drugi institucionalni investitori (banke, fondovi, osiguranja) da bi se zaštitili od slabog dolara. Međutim, rastu cena najviše doprinose centralne banke.
Inače, SAD imaju rezerve zlata od 8.133 tone, Nemačka ima 3.401 tonu. Ukupno, procenjuje se da centralne banke imaju rezerve od 27.300 tona zlata, a ako se uračunaju i rezerve MMF-a i bazelske Banke za poravnanja, onda je to 30.800 tona – petina od ukupno 165.000 tona zlata koliko je od početka pisane istorije iskopano iz zemlje.
Uplašeni od dužničke krize koja preti Evropi i političke nestabilnosti u SAD, mnogi investitori beže u navodno sigurnu luku: trenutno unca zlata košta više od hiljadu i po dolara i dvostruko je skuplja nego pre dve godine.
Konstantna i velika tražnja za zlatom govori nam da kriza još nije prošla i da se od mogućnosti zarade više ceni sigurnost jer zlato ne donosi nikakve kamate, leži negde sklonjeno, postoji opasnost krađe i neobrađeno teško da bilo čemu služi.
Unca zlata deluje prilično nezanimljivo, teška je 31 gram, kao dva reda table čokolade – i uprkos svemu, na ceni je većoj nego ikada.
Zlato trenutno deluje kao čvrst oslonac u kriznim vremenima, ali nije uvek bilo tako.
Krajem devedesetih godina prošlog veka unca zlata koštala je samo 300 dolara, što je jedva pokrivalo troškove proizvodnje. Tada je inflacija bila suzbijena i centralne banke nisu smatrale da je potrebno da papirni novac podupiru zlatom.
Ali, posle napada 11. septembra 2001. godine sve se promenilo. Da bi sprečile recesiju, centralne banke preplavile su tržišta novcem, kamate su se ubrzano kretale u pravcu nule i ponovo se pojavila opasnost inflacije.
Zlato je mnogo više od obične sirovine, ocenjuje se u analizama Komercbanke, i konstatuje da trenutni razvoj „pokazuje da zlato nije samo zaštita od inflacije, pokazatelj nesigurnosti i zamena za dolar" nego i moneta koja profitira od slabosti dve velike valute – evra i dolara.
