Izvor: Politika, 16.Jul.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i ove godine bez MMF
Od vašingtonskog finansijera nisu nam ovog časa potrebne pare, ali nam je najblaži aranžman potreban zbog ugleda kod investitora
Srbija u ovoj godini sasvim je izvesno neće sklopiti aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom, a po mlakim izjavama zvaničnika nema nagoveštaja da su raspoloženi za tako nešto i naredne godine. A ni MMF se nešto posebno, kao svetski finansijski žandarm, ne nameće. Naše ocene o takvom sporazumu su, uglavnom, svedene na to da nam aranžman >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog para ne treba, već zbog ugleda kod investitora. Pregovori bi, prema najavama iz Dačićevog kabineta, možda mogli da počnu na jesen.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je pristalica aranžmana s MMF-om s obzirom na stanje u ekonomiji i političku nestabilnost koja proističe iz strukture postojeće vlade.
– Teži je put uzeti sudbinu u svoje ruke. Generalno, mi bismo sami mogli da dugoročno ostvarimo rast proizvodnje i zaposlenosti, da smanjimo javni dug i fiskalni deficit, popravimo se u pogledu konkurentnosti. U stvarnosti vlada, ali i glasači nisu raspoloženi za primenu nepopularnih mera koje su preduslov za to. Čak i kada bi vodili dobru politiku trebalo bi vremena da se investitori u to uvere. Naša kredibilnost je niska, jer smo u prošlosti često najavljivali reformske politike, ali ih nismo sprovodili. Zato bi u prvih nekoliko godina nove politike morali da platimo danak tome tako što bismo plaćali veće kamate na zaduživanje – kaže Arsić dodajući da MMF pruža pomoć, savetuje, ali ne preuzima vođenje ekonomske politike neke zemlje.
Po njemu, saradnja s MMF-om nije nikakva prepreka da ostvarimo još bolju ekonomsku politiku, odnosno da uradimo mnogo više od onoga što MMF direktno traži od nas. MMF je zainteresovan za makroekonomsku stabilnost, odnosno za to da ne dospemo u krizu javnog duga, da nam je fiskalni deficit održiv, a inflacija niska. Rečju, oni daju pare za devizne rezerve, odnosno platnobilansnu stabilnost. To da li ćemo mi da postignemo veću konkurentnost privrede ili da skratimo procedure u dobijanju građevinskih dozvola naša je odgovornost. MMF je u takvim stvarima, po pravilu, samo savetnik.
– Treba biti iskren pa reći da smo, posle sklapanja aranžmana s MMF-om, u 2009. i 2010. godini, kada je ministar finansija bila Diana Dragutinović, imali nizak budžetski deficit i to među najnižima u celoj istočnoj Evropi. U 2012. i 2013 je obrnuto, naš deficit je porastao, dok su ga drugi smanjili. Po tome smo slični Sloveniji čije političke institucije tokom aktuelne krize nisu bile sposobne da donesu odluke za smanjenje deficita – kaže Arsić.
Sa aranžmanom s ovom međunarodnom finansijskom institucijom mogli bismo da računamo na jevtinije zaduživanje, a da ćemo i dalje morati da se zajmimo sasvim je izvesno. U 2014. godini potrebna su nam sredstva od četiri do pet milijardi evra za finansiranje deficita i refinansiranje starih dugova i jasno je da se ona mogu obezbediti zaduživanjem i prodajom imovine, tačnije „Telekoma”.
Urednik sajta makroekonomija.org Miroslav Zdravković smatra da nam MMF nije potreban zbog reformi koje predlaže, poput liberalizacije tržišta rada, privatizacije EPS-a i „Telekoma”, smanjivanja penzija, broja zaposlenih, plata u javnom sektoru, privatizacije niza javnih usluga.
– Ako se ide u aranžman mora jasno da se kaže zbog čega se to radi, koja je korist, odnosno koja se šteta izbegava. Uvod u aranžman s MMF-om u oktobru 2008. godine bila je panika da će stanovništvo ostati bez štednje. Šta je sada razlog? MMF nam nije potreban za sprovođenje reformi, ali može biti ukoliko krenemo u reprogram javnog duga. Dinarski kratkoročni dug nije velik, ne predstavlja opasnost zato što se može isplatiti novcem iz deviznih rezervi. Međutim, kod dugoročnog duga ukoliko dospeva tri milijarde evra, a nema mogućnosti da se finansira novim zaduženjem, onda se ulazi u bankrot u kome MMF posreduje i zastupa naše interese – kaže Zdravković.
On smatra da reforme za koje se MMF zalaže na tržištu rada znače samo lakše otpuštanje radnika, što znači pad broja zaposlenih. Reči Bogdana Lisovolika, stalnog predstavnika ove organizacije u Srbiji, da treba otkočiti potencijale za rast u energetici i telekomunikacijama tumači kao prodaju ili privatizaciju „Telekoma” i EPS-a što će samo značiti rast cena njihovih usluga i pad broja zaposlenih. Mi, kaže možemo da prodamo sve što imamo, ali će uskoro računi za vodu biti enormni i moći ćemo da biramo kojoj kompaniji ćemo platiti.
– Ukoliko se prihvate njihovi saveti posledice će biti samo povećanje nezaposlenosti, rast siromaštva i uopšte sve teža ekonomska situacija.
Nama su potrebne stvarne reforme – smatra Zdravković.
Inače, Fiskalni savet smatra da je potreban novi sporazum sa MMF-om. S obzirom na to da stabilnost javnih finansija u Srbiji zavisi od pozajmica investitora sa finansijskih tržišta, mora im se garantovati da su mere vlade dovoljno snažne i kredibilne za preokret putanje javnog duga.
– Najbolju garanciju mogao bi da obezbedi aranžman sa MMF-om i smatramo da će bez toga biti teško da se izbegne snažan rast kamatnih stopa na zaduživanje Srbije i moguća kriza – navode u Fiskalnom savetu.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 16.07.2013.
