Izvor: B92, 02.Jan.2014, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija gubi i ovu poslovnu godinu
Beograd -- Srbija više ne može po starom - da se i dalje zadužuje, da bi trošila više nego što zarađuje.
Nema više vremena da odlaže reforme, da ponovo počinje ono što je davno trebalo da bude završeno.
Da li će ekonomska 2014. opravdati njihova očekivanja - odgovaraju ljudi od nauke, privrednici, bankari, i predstavniici "sveta rada."
Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije
Naredna, 2014. godina za privredu Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biće teška. Godina velikog zaokreta, krupnih izazova i – novih prilika. Koliko i kako ćemo te šanse iskoristiti, samo od nas zavisi. U 2013, posle recesije u prethodnoj godini, ohrabreni smo izvoznim i proizvodnim pomakom, godinama odlagane reforme dobile su političku podršku koje ranije nije bilo dovoljno. Napravljeni su prvi koraci – pripremljeni su novi ili izmenjeni stari propisi bitni za poslovanje i usvojen je realan budžetski ram za narednu godinu. To jeste preduslov, to su veliki, ali samo prvi koraci u sprovođenju celovitog reformskog paketa.
Privreda očekuje da se u narednoj godini što pre usvoje četiri predložena zakona, da se podigne efikasnost javnog sektora i pravosuđa, kreira nova politika podsticaja za domaće i strane investitore i dalje jača regionalna saradnja kroz formiranje konzorcijuma kompanija iz regiona radi zajedničkog nastupa na inostranim tržištima.
Na privredi je da preispita i zahtevima novog vremena i globalne utakmice prilagodi svoje strategije biznis modele – i način razmišljanja.
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije
Privreda će se i u 2014. suočavati sa padom domaće tražnje, uz istovremeno povećanje opterećenja zbog promena poreskih zakona. Da bi se zaustavili negativni trendovi, Srbiji je u narednoj godini potrebno najmanje tri milijarde evra investicija u industriju. I to pod uslovom da se više od polovine uloženog ne vrati stranim kreditorima, kao što je to do sada bio slučaj u mnogim projektima izgradnje saobraćajne i elektroenergetske infrastrukture. Ali, naše ekonomske nedaće neće rešiti samo nekoliko velikih investicija, a još manje novo zaduživanje države. Rate za otplatu do sada uzetih kredita sve su veće, tako da će država i dalje povećavati poresko opterećenje privrede. Veći porezi znače usporavanje razvoja i otežavanje oporavka domaće ekonomije.
Rešenje je u konačnom određivanju prioriteta razvoja zemlje i stalnom sadejstvu izvršne vlasti i privrede.
Ako bude izbora, to će dodatno usporiti investicije i omogućiti nereformisanom birokratskom aparatu da bar za šest meseci svojom neefikasnošću odloži mnoge neodložene reformske poslove.
Branislav Čanak, predsednik UGS "Nezavisnost”
Nova godina je simbolika. Suština je da se reforme rade bez obzira na datum u kalendaru, onda kada se shvati da ono čime se bavimo ne daje neophodne rezultate zato što se time bavimo na neefikasan i prevaziđen način, ili zato što nekome odgovara da se baš tako radi. Ovo drugo je naš slučaj i to već pune 24 godine. Zato, kada mi neko, ko me je doveo u ovu situaciju, predlaže reforme, gotovo čvrsto sam uveren da to nije istina. Posebno zato što sam ceh svih dosadašnjih reformi ja platio, dok je predlagačima i zagovornicima reformi svaki put sve bolje. Oni ništa ne plaćaju, oni baš kao Ostap Ibrahimovič Bender, imaju ideje, a mi plaćamo benzin.
Poslednja veoma mučna i krajnje nehumana epizoda u vezi sa Zakonom o radu najbolje ilustruje taj odnos reformista i njihovih žrtava. Zato, prave reforme, gde se i predlagači reformišu, uopšte ne očekujem. Očekujem dalje ubrzanje na spirali propadanja uz nove i stare fikcije i predstave, i tako dok sve to ne stigne do samih temelja društva i države i počne da ih ljulja. Tada će se, valjda, neko probuditi i, makar i mamuran, okrenuti kormilo nacionalnog broda na pravu stranu.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banka
Sledeće godine neće biti smanjenja kamatih stopa na kredite, ali će dinarski krediti biti jeftiniji. Teško da će kamate biti niže, jer se ne vraća 30 odsto kredita koje koriste kompanije, devet odsto kredita koje koriste građani , ako je obavezna rezerva 30 procenata, a referentna kamatna stopa 9,5 procenata. Nema ni govora o nekim basnoslovnim zaradama banaka. U prošloj godini 10 banaka je poslovalo sa gubicima, samo jedna manje nego u 2012.
Malo je verovatno da će banke omogućiti nove olakšice građanima za otplatu kredita od onih koje već nude, kao što su dogovor o novom grejs-periodu, mirovanje i reprogram uz povoljniji kredit.
Srđan Lazović, potpredsednik Saveta stranih investitora
Za svakog investitora, predvidljivost regulatornog okruženja i politička i makroekonomska stabilnost su od suštinske važnosti. Upravo na tom planu očekujemo dalji napredak od strane Vlade Srbije u narednoj godini. To podrazumeva početak pregovora sa Evropskom unijom, nastavak strukturnih reformi, transparentnost ukupnog poslovnog ambijenta, odlučnu borbu protiv sive ekonomije, dalje eliminisanje nepotrebne birokratije na svim nivoima kao i nastavak borbe protiv korupcije.
Svesni smo da je to lako reći ali veoma teško sprovesti. Ipak, svaki potez vlade u narednoj godini koji bude išao u ovom smeru imaće našu apsolutnu podršku i biće dodatni korak koji će predstaviti Srbiju kao atraktivnu investicionu destinaciju.
Imajući u vidu krizu u evrozoni, a na koju se naša privreda u dobroj meri oslonja, ne treba gajiti nerealna očekivanja, osim kakav-takav rast BDP-a, smanjenje budžetskog deficita i stope nezaposlenosti, inflaciju u projektovanim okvirima kao i obuzdavanje prevelikog kolebanja domaće valute.
Izvor: Politika
