Izvor: Politika, 29.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija energetska raskrsnica
Žila kucavica ide od Turske, preko Bugarske, naše zemlje i Hrvatske, do Italije
Srbija bi uskoro mogla da postane strateški energetski centar i nezamenljivo tranzitno čvorište gasovoda prirodnog gasa koji će olakšati snabdevanje ovim energentom ne samo zemljama jugoistočne Evrope već i Evropske unije. Prvi korak za to jeste potpisivanje Memoranduma o razumevanju između vlada Srbije i Rusije, odnosno Javnog preduzeća "Srbijagasa" i "Gasproma – Gaseksporta", potvrdio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je, u razgovoru za "Politiku", Milutin M. Prodanović, pomoćnik republičkog ministra za rudarstvo i energetiku.
Reč je o gasovodu koji bi, kao oslonac, koristio već postojeći međunarodni gasovod "Blu strim", koji povezuje Rusiju i Tursku preko Crnog mora, a gde bi trasa gasovoda išla od Turske, preko Bugarske Srbije i Hrvatske, do severa Italije. Godišnje bi se, ističe Prodanović, ovim gasovodom transportovalo 20 milijardi kubnih metara tog plemenitog goriva, što je gotovo deset puta više nego što Srbija utroši za godinu dana.
Vrednost ove investicije, a gasovod u dužini od oko 400 kilometara prolazi kroz Srbiju, tačnije od Dimitrovgrada do granice sa Hrvatskom, jeste oko milijardu dolara. Ministarstvo rudarstva i energetike podržava sve projekte u oblasti energetike koji prepoznaju Srbiju kao tranzitnu zemlju i kao nezaobilazan pravac obezbeđivanja energetske sigurnosti Evropske unije i jugoistočne Evrope, istakao je Prodanović.
Predloženi Memorandum o razumevanju, koji treba da potpišu vlade Rusije i Srbije, u skladu je sa Strategijom razvoja energetike.
Prednost ovog velikog projekta je, pre svega, u obezbeđivanju alternativnog pravca snabdevanja gasom i pravcem Niš – Dimitrovgrad. Što je još važnije, Srbija bi na ovaj način iz statusa zemlje krajnjeg korisnika, kakav ima sada, jer je na kraju cevi, postala važan regionalan faktor u transportu gasa. Sekundarna ekonomska korist proistekla iz direktne investicije i ubiranja transportnih taksi i naknada, dostizala bi godišnje oko 200 miliona dolara.
Gradnja ovog gasovoda ubrzala bi u velikoj meri i lokalni razvoj gasne mreže Srbije, jer se ovako stiču uslovi za gasifikaciju juga Srbije, Kosova i Metohije, istočne Srbije, ali i interkonekcija prema Crnoj Gori i BiH.
Izgradnju gasovoda finansirao bi ruski "Gasprom", čiji bi partner u Srbiji bio "Srbijagas", a u Bugarskoj "Burgas". "Gasprom", zapravo, traži regionalne partnere za završetak ovog velikog projekta, čime će obezbediti siguran transport svog gasa kroz ovaj deo Evrope.
Projektnoj grupi dat je rok da do 15. septembra 2006. godine napravi strategiju sprovođenja ovog Memoranduma i odredi okvirne zahteve ugovora o početku ovog velikog posla.
Prodanović podseća da je osnov za gradnju gasovoda kroz Srbiju međudržavni sporazum Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije potpisan još 12. decembra 1996. godine gde su se dve strane saglasile da je gradnja gasovoda prioritet.
Srbija bi, ističe Prodanović, oberučke trebalo da prihvati ovaj projekat, jer će na energetskoj karti Evrope postati lider u regionu i najvažniji tranzitni centar prirodnog gasa za jugoistočnu Evropu.
Naša zemlja sada gas dobija samo iz jednog pravca iz Rusije, preko Ukrajine i Mađarske. Da se ne bi ponovila prošlogodišnja neprilika, kada je zbog problema na relaciji Rusija–Ukrajina u Srbiju stizalo znatno manje gasa nego što je bilo neophodno, alternativni pravac rešio bi ovaj problem dugoročno.
S obzirom na to da je "Gasprom" najveći svetski snabdevač gasom, Srbija ni u jednom času ne bi trebalo da razmišlja da li će ubuduće imati dovoljno ovog energenta.
-----------------------------------------------------------
Veliki podsticaj razvoju
NIŠ – Informacija o dogovoru Vlade Srbije i ruske kompanije "Gasprom" o izgradnji gasovoda kroz Srbiju i realizaciji jednog od najvećih projekata u energetici naše zemlje i na Balkanu, u Nišu je primljena sa velikim zadovoljstvom. Šansa je izuzetna i ne sme se propustiti, jer gasifikacija donosi profit, nova radna mesta i, svakako, upošljavanje zapuštene i onemoćale privrede, kaže niški gradonačelnik Smiljko Kostić i dodaje:
– Prema projektu, u Nišu bi bilo veliko čvorište na Balkanu, a odavde bi se gradilo nekoliko manjih gasovoda. Jedan bi bio ka zapadnoj Srbiji i Crnoj Gori, i dalje, preko Jadrana prema Italiji. Isto tako, poseban krak išao bi prema jugu, ka Leskovcu i Makedoniji, a treći prema Timočkoj krajini. Osnovni gasovod bi povezao Niš i Beograd, a iz naše prestonice bi dalje imao pravac prema Hrvatskoj i Sloveniji i zapadnoj Evropi. Takođe u Nišu bi bila izgrađena najveća energana na Balkanu, od 450 megavata. Na jugu Srbije, odmah sa početkom radova, trajni posao bi dobilo više od 5.000 radnika različitih profila i stepena obrazovanja, a trenutno veoma malo iskorišćeni privredni kapaciteti bi bili uposleni. Najveća dobit po Srbiju bilo bi stalno i stabilno snabdevanje gasom i trajno rešenje energetske situacije, a prirodni gas bio se koristio za proizvodnju struje, za privredu, domaćinstva i kolektivne stambene objekte i, svakako za grejanje – kaže Kostić.
Dogovor vlade Srbije i "Gasproma", komentariše Kostić, ima i politički, ali i geostrateški značaj, a bio bi i značajan izvor zarade za našu zemlju.
Pored ostalog, gasifikacija juga Srbije će pokrenuti privredni razvoj manje razvijenog i siromašnijeg juga Republike Srbije i poboljšanje standarda stanovništva ovog dela zemlje.
Jasna PetrovićToma Todorović
[objavljeno: 29.07.2006.]
