Izvor: B92, 25.Okt.2011, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija dva dinara od prezaduženosti
Novi Sad -- Ukoliko do kraja ove godine evro ojača samo dva dinara prema domaćoj valuti, Srbija će preći granicu dozvoljene zaduženost, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
Urednik sajta makroekonomija.org navodi i da će, ako vrednost dinara sklizne i tako malo, ukupan srpski javni dug premašiti limit od 45 odsto učešća u bruto domaćem proizvodu, što je zakonski maksimum koliko ova zemlja sme da bude zadužena.
Zdravković precizira da je trenutni udeo javnog duga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u BDP-u dostigao 44,4 procenta, navodeći da se ovaj pokazatelj zasniva na pretpostavci da će BDP u ovoj godini izneti 3.359 milijardi dinara, uz kurs od 101,2 dinara po kojem je evro obračunat. A već pri kursu evra od 102,2 dinara probija se granica zacrtana fiskalnim pravilima, upozorava ovaj ekonomista.
Za tri godine šest milijardi
Ipak, ne može a da se ne oseti žal za propuštenom prilikom da postanemo zemlja sa stabilnim javnim finansijama, kada se zna da je pre samo tri godine učešće duga u BDP-u bilo svega 26 procenta. Uprkos krizi, zaista je nejasno zašto je ova vlada za tri godine morala da pozajmi čak šest milijardi evra. To je valjda jasan pokazatelj njene nesposobnosti da odgovorno upravlja budžetom, o gromko najavljivanim merama štednje u javnom sektoru da i ne govorimo. Zdravković slikovito navodi da je u prethodne tri godine dug svaki dan povećavan 5,2 miliona evra, odnosno 60 evra u sekundi.
Skupština Srbije je pre godinu dana usvojila Zakon o budžetskom sistemu kojim je maksimalni nivo javnog duga ograničen na 45 odsto učešća u BDP-u. Navedeno je i da bi Srbija trebalo postepeno da smanjuje budžetski deficit u narednim godinama da bi, u srednjem roku, uspela da živi na izbalansiranom budžetu, odnosno da država troši upravo onoliko koliko prikupi od poreza, a ne da se stalno iznova zadužuje.
Ipak, ništa od toga prethodnih meseci nije učinjeno, već su, naprotiv, i javni dug i budžetski deficit nastavili da rastu pa je zaduženje države poraslo sa 41,5 procenta BDP na 44,4 odsto.
Tako je samo godinu dana od proklamovanja politike budžetske odgovornosti Srbija neodgovornom politikom stigla na samu granicu vioke zaduženosti. Od prelaska te granice sada nas deli samo čista matematika ili neki omanji potres na deviznim tržištima.
Zdravković, doduše, navodi da eksplozivan rast javnog duga u situaciji kada su usvojena fiskalna pravila znači i realno jačanje kursa dinara. Znači i, dodaje, gubitak spoljne konkurentnosti, a to, opet, implicira da ćemo i dalje živeti na račun doznaka i zaduživanja, a ne na osnovu svoga rada i izvoza. Dok doznaka ima, pošto će kredita biti sve manje, upozorava.
On ukazuje i na činjenicu da se javni dug Srbije, koji se od petooktobrskih promena do početka krize 2008. godine stalno smanjivao, sada vratio na nivo iz 2000. godine. Kao i u trenutku Miloševićevog odlaska s vlasti, i danas je zaduženje ove država nešto više od 14 milijardi evra.
To, naravno, ne znači da je situacija jednako alarmantna: tada je naše zaduženje bilo 170 posto BDP-a, sada gotovo četiri puta manje.
Ovde treba napomenuti i da granica visine duga od 45 odsto u BDP-u nije neko univerzalno utvrđeno pravilo, da gotovo sve evropske zemlje trenutno imaju veći dug u odnosu na snagu svoje privrede, te da je uslov za ulazak u evrozonu zaduženje ne veće od 60 odsto BDP-a.
