Izvor: Politika, Fonet, 16.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija dobija dividende od NIS-a

Kupoprodajni ugovor predviđa da Srbiji pripada dividenda od najmanje 15 odsto neto profita NIS-a za svaku godinu

Srbija je prodajom većinskog paketa NIS-a „Gaspromnjeftu” izgubila zlatnu koku koja je punila 25 odsto budžeta, jer je srpska naftna kompanija gotovo uvek bila profitabilna. Umesto ranijih 50 odsto profita, Srbiji će od ove godine po osnovu manjinskog vlasničkog paketa pripadati najmanje 15 odsto dividendi, ali samo pod uslovom da „Gaspromnjeft” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iskazuje pozitivne finansijske rezultate.

Prvi korak, međutim, ne obećava baš mnogo. Država se nadala da će i ove godine inkasirati u budžet oko 25 miliona evra, s obzirom na to da su procene srpske vlade ukazivale da je NIS za 2008. godinu ostvario profit od oko 2,3 milijarde dinara. Međutim, prema informacijama novog ruskog suvlasnika, prošle godine je ostvaren gubitak od oko 40 miliona evra.

Istinu će, ako se ništa u međuvremenu ne dogodi, morati da utvrdi KPMG – revizorska kuća koju je „Gaspromnjeft” nedavno angažovao, a koja bi konačnu reviziju završnog računa trebalo da uradi do kraja juna ove godine.

Tek tada će se definitivno znati da li je NIS zaista 2008. završio sa minusom ili država poslednji put, ipak, može da trlja ruke.

Tim povodom juče se oglasio i Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, koji je rekao daje NISzabeležio profit u poslovanju, a da novi vlasnik „Gaspromnjeft” izbegava da plati dividendu državi kao manjinskom vlasniku, tvrdeći da je NIS poslovao sa gubitkom.

On zato očekuje da će Ministarstvo finansija izvestiti vladu i javnost o dva različita završna računa, budući da preko NBS verovatno ima oba, te da treba da se izanalizira razlika u jednom i drugom izveštaju, pojasnio je Dinkić.

Ceo slučaj stigao je i na sud, jer je tužilac Ilukina Elena Anatovljeva iz Moskve, kako je potvrđeno „Politici”, tužila NIS Trgovinskom sudu u Novom Sadu, o čemu u Ministarstvu energetike ništa ne znaju, već su, kako kaže Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću, o tome „saznali iz novina”.

Kupoprodajnim ugovorom predviđeno je da se „u periodu od četiri godine, u kontinuitetu od dana zaključenjatransfera, kupac obavezuje da obezbedi raspodelu dividendi odstrane NIS-a za svaku fiskalnu godinu u iznosu koji nije manji od 15 procenata respektivnog neto profita po godini”.

„Politikin” izvor iz NIS-a kaže da je ovo jedna od retkih stavki u kupoprodajnom ugovoru kojom se srpska strana zaštitila, jer bi se u suprotnom s NIS-om dogodilo isto što i sa Telekomom.

Naime, novi vlasnik NIS-a bi, da nema ove „zaštite”, svaki dinar mogao da reinvestira u kompaniju, a ovako je u obavezi da jedan deo od ostvarene dobiti izdvoji za isplatu dividende kojom će se ponovo puniti državna kasa.

Na dividende će moći da računaju i zaposleni u NIS-u pošto se akcije te kompanije budu našle na berzi, kaže isti izvor. Upitan da li je tačno da su međudržavni sporazum i kupoprodajni ugovor u koliziji po pitanju raspodele dividendi, isti izvor pojašnjava da međudržavnim sporazumom to pitanje nije definisano, ali da je zato to učinjeno ugovorom o preuzimanju NIS-a.

Po kupoprodajnom ugovoru, država Srbija ima pravo na dividende sve dok traje investicioni ciklus, kaže ovaj izvor i dodaje da je do kupovine NIS-a državi pripadalo 50 odsto, dok je preostalih 50 bilo raspoređeno – 35 procenata išlo je u investicije, 10 zaposlenima, a pet odsto u statutarne rezerve.

S obzirom na to da je država u 2008. godini bila stopostotni vlasnik NIS-a, koji je prema računici srpske strane ostvario dobit, jasno je da ima pravo i na raspodelu dividendi po tom osnovu. Do preuzimanja NIS-a od strane „Gaspromnjefta” došlo je tek u februaru ove godine, podseća on.

Ne sme se prenebregnuti ni činjenica da je prema izveštaju o poslovanju koji je usvojio i Upravni odbor NIS-a i predao Vladi Srbije, za prvih devet meseci prošle godine Naftna industrija poslovala pozitivno i ostvarila profit od oko 8,5 milijardi dinara, pa je nejasno otkud gubitak od 3,8 milijardi dinara na kraju godine.

Iako ne želi, kako kaže, da prejudicira koji je završni račun tačan, izvesno je da nijedan ne može biti usvojen bez saglasnosti Upravnog odbora i Skupštine akcionara NIS-a, što do sada nije urađeno.

Upitan kako je onda ruski završni račun mogao stići u Ministarstvo finansija, on kaže da po statutu kompanije direktor ima pravo sam da pošalje završni račun, ali da će se tek 30. aprila ove godine, što je krajnji rok do kada Upravni odbor NIS-a treba da se izjasni o tome, znati ko je u pravu.

Konačnu reč daće Skupština akcionara kada na uvid stigne i izveštaj revizora, najkasnije do 30. juna 2009. godine.

Iako ruska strana ima većinu u UO NIS, to ne znači da bi njihova trebalo uvek da bude poslednja, kaže Slobodan Maraš, poslanik LDP-a u Skupštini Srbije. Kupoprodajnim ugovorom je precizirano da se država sve dok ima najmanje 10 odsto vlasništva u kompaniji, ona pita za sve bitne stvari.

U Ministarstvu energetike se saznaje da bi Dušan Mrakić, državni sekretar, već sutra ili u četvrtak trebalo da se sastane s predstavnicima ruskog „Gaspromnjefta” i Ministarstva finansija kako bi se ovo pitanje rešilo.

Jasna Petrović

[objavljeno: 17/03/2009]

Nastavak na Politika...

Mondo: Srbija dobija dividende od NIS